Sigurno vam je poznata ona stara: “Ne čitaj istu knjigu dva puta, ako kraj znaš unapred i nije ti se dopao.” Mi smo razmišljali na ovu temu i došli do nekih konstruktivnih zaključaka, koji su nas naveli da se složimo sa ovim stavom.
Odnos koji se razvija između dvoje ljudi ne završi se uvek srećno i ne radi se uvek o ljubavi, ali bi trebalo da se razvilo, pre svega poštovanje, razumevanje, poverenje, a zaljubljenost i strast koji kao pride dolaze uz to, mogu se ugasiti ili nestati. Ipak, neophodni skelet svakog međuljudskog odnosa, naročito emotivnog, je neuništiv. Bez obzira na to ko je doneo odluku o eventualnom kraju jedne priče, trebalo bi podvući crtu. Što se jednom završilo, neka tako i ostane!
Najčešća je greška što uvek krivimo jednu stranu i nakon kraja jedne sasvim lepe priče, na površinu se iznosi prljav veš, nesuglasice pred kojima ste toliko vremena okretali leđa, sumnje koje ste duboko u sebi gajili… I tako, umesto da se desi jedan korektan kraj, desi se mini apokalipsa koja barem na kratko uzdrma živote oba partnera. Za kraj je, kao i za svađu, potrebno dvoje, a kada do kraja već dođe, što zbog sebe, što zbog drugih, najbolje bi bilo da on bude definitivan.
Znate kako kažu: “Bolje dobar razlaz, nego napet opstanak.” Koliko puta smo nesvesno povredili drugu stranu, ni ne pomislivši kakav smo joj ožiljak ostavili. Isto toliko puta, povredili smo nekoga svesno, što usled povređenog ega i sujete, što jer smo prosto hteli nešto što će neminovno povrediti drugu stranu. Kako smo svesno ili nesvesno povređivali, isto smo tako često i bili povređeni. I zato nikada nije kriva samo jedna osoba i zato je kraj uvek dobro rešenje, naročito ako je sporazuman i miran.
Onog trenutka kada više niste spremni na kompromis zarad osobe koja je pored vas, jedino što je fer je da okončate taj odnos.
Zašto?
Zato što ćete tako, pre svega, omogućiti osobi koja je pored vas da nastavi dalje, da traži svoju sreću i svoj oslonac. Nepotrebno je zadržavati nekoga u odnosu koji gubi svoju perspektivu i oduzimati mu dragoceno vreme. Život je jedan i vrlo je kratak i zato svako zaslužuje da pronađe ljubav svog života i to što pre!
Isto je i sa vama. Nakon jednog takvog kraja i vi zaslužujete novu šansu, novu osobu i novo iskustvo. To je prosto prirodan sled događaja. Odnos koji je završen ostavio je traga na oboma, ali da je bio onaj pravi ne bi se okončao. Ljudi su često jedni drugima lekcije, nakon kojih se smelije otiskuju u nove pobede i dolaze do pravih stvari. Zato bi se na predhodne veze uvek trebalo osvrnuti zdravorazumski i u dobrom sećanju.
Naravno, kada su rane još uvek sveže, mnogi priželjkuju pomirenje. Još uvek volimo osobu od koje se razilazimo, navikli smo se na nju i čvrsto verujemo da naša ljubav zaslužuje još jednu šansu.
Film koji sledi nakon takvog pomirenja često nam je svima dobro poznat. Navike koje se ne menjaju, poturanje krivice pod nos jedno drugome, usiljena atmosfera, nedostatak poleta i one prave emocije i naravno još ružniji kraj.
Zato je bolje završiti jednu priču kako treba, uz trezven razgovor i hladne glave, koliko god teško bilo. Ostati sa osobom sa kojom smo neko vreme delili život u korektnim o dnosima. I što je najvažnije, sećati se lepih stvari.
Bez obzira kako se neki odnos završio, tipična ljudska greška je što iz njega crpe sve najgore i time se gađaju kao ping – pong lopticom. Sve što se desilo, desilo se s razlogom. I svaki kraj je novi početak. Dok je trajalo, bilo je lepo, češće lepo nego ružno. I toga bi se trebalo sećati, isticati pozitivne strane jednog odnosa i sagledati ga kao pozitivno iskustvo. Koliko god da je kraj bio bolan, svakako je manje bolan od izmrcvarenog odnosa, opustelog emocijama.
Uostalom, kada nakon čitanja zatvorite knjigu i odlučite da vam se nije dopala, nećete je baciti. Odložićete je na policu i kada vas neko upita za nju reći ćete: “Dobra je, zanimljiv stil, neobičan zaplet, ali kraj…”
Tako je isto i sa jednom emotivnom pričom: uzbudljiv početak, šarmantan stil zabavljanja, neobični zapleti, uzbudljivi raspleti… I onda, kad je kraj već u dvoje, a nemoguće je da postane happy end, neka barem bude najbolji mogući kraj vaše priče. Oboje toliko dugujete vašem odnosu. Ispišite nešto što neće biti treš, već jedan, za promenu neotrcan kraj, koji nije najsrećniji, ali je konstruktivan, bez ružnih reči i sa lepim uspomenama.
Izvor:mycupoftea
