Gojaznost kod dece sve više uzima maha, upozoravaju stručnjaci već godinama unazad. Mališani zbog toga sve češće imaju i zdravstvene probleme povezane sa gojaznošću, poput visokog pritiska ili dijabetesa.
Odgovornost roditelja je da “zaštite” decu od gojaznosti, mada je jasno da na to utiče i genetika i neki drugi faktori, ali mnogo toga zavisi i od navika koje dete stiče iz porodice. U nastavku teksta pročitajte koje navike mogu da smanje rizik da dete postane gojazno, možda će vam pomoći da napravite barem neke male izmene.
1. Obavezan doručak
Doručak smanjuje šanse za gomilanje kilograma, što je dokazala i studija sprovedena 2017. godine od strane američkih naučnika. Više od 50.000 učesnika studije je tokom nekoliko godina popunjavalo upitnike o svojoj ishrani, a ispostavilo se iz rezultata da bogat doručak pomaže u smanjenju indeksa telesne mase.
2. TV, kompjuter i drugi ekrani su “neprijatelji”
Nova tehnologija nije sasvim loša, odnosno može da posluži za brojne korisne stvari, ali je u kontekstu gojaznosti – neprijatelj. Za decu je jako važno da se kreću, da budu fizički aktivni, kako za razvoj, tako i za zdravu telesnu težinu. U tom smislu, vreme koje provode pred ekranima im oduzima vreme koje bi mogli da provedu jureći se i igrajući napolju…
Osim toga, stručnjaci ističu da deca nikako ne bi trebalo da gledaju TV ili da budu izložena nekim drugim ekranima dok jedu, jer onda ne obraćaju pažnju na ukus i količinu hrane, zbog čega im je teško da primete kada su siti. Posledica toga je da su skloniji prejedanju, koje logično vodi do gojaznosti.
3. Izbegavajte gazirane napitke
Gazirani sokovi i napici su jedan od glavnih izvora preko kojih deca unose dodatne šećere. Ispijajući ih, mališani unose mnogo praznih kalorija, a istraživanje iz 2010. u kojem je učestvovalo 4.000 ljudi je pokazalo da konzumiranje jednog ili više gaziranih napitaka dnevno povećava rizik od gojaznosti za 37 odsto.
4. Ne mora da se pojede sve iz tanjira
Svako dete ima različit apetit, što je sasvim normalno, ali mnogi roditelji, bake i deke, smatraju da dete mora da pojede sve iz tanjira. Ovo pogrešno uverenje, međutim, ne donosi mališanu ništa dobro. Ako je dete pojelo određenu količinu hrane i ne želi više da jede, znači da je njegovo telo prepoznalo da je sito. Ukoliko nastavi da jede posle toga pod pritiskom roditelja baka, deka, time se ometa prirodni “senzor” u telu za sitost, što kasnije može da dovede do prejedanja.
5. Sport je “obavezan”
Danas većina dece previše vremena provodi sedeći, što je pogubno za njihov razvoj, ali je i gotovo siguran put do gojaznosti. Dakle, jako je važno da dete ide na neki sport ili da prosto bude fizički aktivno.
6. Ne stvarajte stresno okruženje
Na nivou nervnog i endokrinog sistema postoji veza između stresa i ishrane. Tokom obroka, telo skladišti energiju, a u stresnim situacijama je troši. Ono što nije dobro je da su mališani danas izloženi hroničnom stresu – brige zbog ocena, problemi sa vršnjacima, preveliki zahtevi od strane roditelja, sve je to za njih stres. Reagujući na to, povećava se apetit i telo počinje da skladišti energiju, da bi je imalo u stresnim situacijama.
Dakle, da se dete ne bi prejedalo, važno je da mu se osigura jedno toplo, bezbrižno okruženje u kojem neće biti pod neprestanim stresom.
7. Sklonite slatkiše
Mnoge mame i tate su i sami sladokusci, pa su razne čokoladice i keksići u kući uvek na dohvat ruke. Time se, naravno, povećava šansa da će i deca često jesti slatkiše, kada su im gotovo neprestano “pred nosom”, što je gotovo siguran put do gojaznosti.
8. Pazite na količine
Jedan eksperiment je pokazao da veličina tanjira direktno utiče na količinu hrane koju jedemo. Pa prosto je, kada sipate jednu kutlaču neke hrane u veliki tanjir, on deluje gotovo prazno, a kada istu količinu sipate u manji tanjir ili posudu, deluje kao da ima puno.
Dakle, porcije hrane ne bi trebalo da budu prevelike, a u tome može da pomogne i ovaj mali trik, da mališanima sipate hranu na manje tanjire. Ako je gladno, naravno da uvek može da traži još.
9. Pripremajte hranu kod kuće
Roditelji imaju milion obaveza i ponekad prosto nema vremena da se spremi neki obrok, pa se posegne za brzom hranom. I to je u redu, ali ne bi trebalo da bude svakodnevni izbor jer je brza hrana uglavnom kalorijski bogata, a ima malo ili nimalo nutrijenata koji su detetu potrebni.
10. Budite primer
Budimo realni, možete ceo dan da pričate detetu o tome kako je važno da se zdravo hrani i koliko je loše da jede puno grickalica, ako vi ispred njega po ceo dan nešto grickate. Mališani se ugledaju na svoje roditelje, u svakoj situaciji, pa i kada je hrana u pitanju.
