Nazivali su ih prljavom pornografijom, komunističkom propagandom, nepotrebno nasilnim ili predvidivim i dosadnim. A kako nisu bili u pravu.
Pre nego što su postala cenjena i voljena mnoga velika umetnička dela bila su omražena ili proglašena za totalni fijasko. Filmovi poput “Čarobnjak iz Oza” ili “Život je divan” bili su glavna meta kritičara pre nego što su postali klasici kinematografije. Čak je i Mikelanđelov “Strašni sud” očima savremenika ocenjen kao “previše kičast” da bi se nalazio u oltaru Sikstinske kapele.
Tu sudbinu delila su i razna književna dela. Oni koji ih nisu razumeli neretko su ih smatrali promašenim, bezvrednim ili skandaloznim tekstom, da bi tek naredna generacija kritičara i publike prepoznala da u rukama drži remek-delo.
A ovo su najpoznatiji preobražaji književnih dela:
1. “Gospodar Muva” – Vilijam Golding
Golding je čak imao problema da nađe izdavača za knjigu zbog nečega što je njegov roman ocenjen kao “preterano nasilan”. Prvi podaci o prodaji su bili tako poražavajući da je štampanje knjige zaustavljeno gotovo odmah. Ponovo je izdata decenijama kasnije i nekako dospela do učionica, gde smo je svi čitali (i sramili se).
2. “Gospodar prstenova” – Dž.R.R. Tolkin
S obzirom na to da je uticajni “Njujork Tajms” smatrao da je suviše “visokoumna”, dok su drugi kritičari ocenili da je “anemična”, neverovatno je kako je trilogija “Gospodar prstenova” postala neizostavan deo književnog kanona.
3. “Vrli novi svet” – Oldos Haksli
Hakslijeva distopijska drama je viđena kao suviše politizovana i puna propagande. Sada je masovno čitana (a neki tvrde da se njena radnja upravo odvija pred našim očima).
4. “Lovac u žitu” – DŽ.D. Selindžer
Smatran ili “suviše vulgarnim” ili “predvidivim i dosadnim”, “Lovac u žitu” je bio toliko omražen da su se kritičari kojima se dopao plašili da potpišu svoje recenzije.
5. “Orkanski visovi” – Emili Bronte
Ocenjen kao čudan i depresivan, roman “Orkanski visovi” je veoma slabo dočekan, a neki su išli toliko daleko da su predlagali da se spali.
6. “Where the Wild Things Are” (Tamo gde su divlje stvari) – Moris Sendak
“Pablišers Vikli” ju je nazvao “besmislenom i zbrkanom pričom”, dok je jedan časopis o obrazovanju molio roditelje da je ne ostavljaju tamo gde bi je deca mogla naći… Danas je to jedan od najvoljenijih dečjih klasika. A i film je snimljen 2009. i emitovan širom svetskih bioskopskih sala…
7. “Mobi Dik” – Herman Melvil
Kritičari su ga nazvali “katastrofom” i objasnili da je “neprikladan za javni opticaj”, a opet, postao je nezaobilazno delo u obrazovanju i inspirisao filmove poput “Ajkule”. Poslednji film snimljen na osnovu ovog romana je “U srcu mora” (“In the hart of the sea”).
8. “Uliks” – Džejms Džojs
Viđen je kao bestidan i besmislen, ovaj roman zgrozio je svoje rane čitaoce. Detaljni opisi masturbacije, pražnjenja creva i ciklusa bili su nešto što u tzv. visokoj književnost javnost do “Uliksa” nije nalazila. Jedan kritičar je smatrao da ga je “napisao nastrani ludak koji se specijalizovao za klozetsku literaturu”. No, ispostavilo se da je to bio samo genijalni, genijalni Džojs.
9. “Lolita” – Vladimir Nabokov
Kada je ovaj roman izašao kritičar “Njujork Tajmsa” ga je opisao kao istovremeno skandalozan i dosadan. Predivni jezik koji vam ne da da spustite knjigu, neverovatno nežan i strastven stil primenjen je na jednu od najstrašnijih tema na svetu – pedofiliju.
10. “Plodovi gneva” – Džon Stajnbek
Smatran depresivnim, a uz to i propagandom komunizma, Stajnbekov roman su u početku zabranili i spaljivali.
Preuzeto: Telegraf.rs/amreading
