Egipat, ali i ceo svet, ovog meseca slavi 100 godina od pronalska grobnice faraona Tutankamona, što i danas predstavlja jedno od najvećih i najznačajnijih arheoloških otkrića.
Jedan radnik koji je učestvovao u iskopavanjima u Dolini kraljeva, predvođenim britanskim arheologom Hauardom Karterom, primetio je nešto u steni, a članovi ekspedicije tada nisu mogli ni da naslute da su bili na pragu čudesnog otkrića koje je zauvek promenilo egiptologiju.
Karter je poslao telegram njegovom dobrotvoru lordu Karnarvonu i nakon što je on stigao na mesto događaja kopanje se nastavilo. Prolaz pun svakojakih ostataka je pronađen iza vrata koja su nosila ime Tutankamona, misterioznog mladog faraona čije je postojanje, navodno, prvi otkrio Karterov prijatelj Ernest Harold Džons. Na drugom kraju prolaza, druga vrata su otkrivena 26. novembra.
Kada je lord upitao da li išta može da se vidi, Karter je odgovorio: “Da, divne stvari!”
Faraonova kletva
Prostorija je sadržala brojne predmete, uobičajene za grobnice, ali u drugim dvoranama su naišli na džekpot – netaknuti Tutankamonov sarkofag.
U grobnici je otkriveno više od 5.300 veoma očuvanih predmeta, što je pokazalo kako su živeli članovi kraljevske dinastije drevnog Egipta. Zlatna faraonova maska postala je zaštitni znak drevne egipatske civilizacije.
Ovo otkriće dovelo je tzv. tutmanije na Zapadu, mediji su pratili slučaj veoma pomno, a ogroman broj turista se sjatio u Egipat kako bi video grobnicu. Tada su nastale i brojne priče da je uklet svako ko se približio Tutankamonu.
Istina, nekoliko članova ekspedicije je preminulo, uključujući i lorda Karnarvona, što je podgrejalo priče o faraonovoj kletvi.
Govorilo se o magiji, bakterijama, pa čak i radijaciji, a kasnije je dokazano da nema nikakve kletve jer su mnogi drugi posetioci bili živi i zdravi nakon posete grobnici.
Grobnica se izučava i nakon 100 godina, pa se danas još otkrivaju njene tajne.
Primera radi, britanski arheolog Nikolas Rivs tvorac je kontroverzne teorije da se unutar Tutankamonove grobnice nalazi skrivena dvorana koja bi mogla da dovede do ostataka čuvene kraljice Nefertiti.
Tajanstvena smrt
Još jedna misterija okružuje Tutankamona. Dečak-kralj je preuzeo tron kada je imao osam ili devet godina i vladao je, kako se veruje, do 19.
Analize mumije su pokazale da je faraon imao malariju pre smrti i da je mu jenoga bila polomljena. Ipak, nejasno je da li su te dve pojedinosti povezane i da li su dovele do njegove smrti.
Tutankamon je vladao od 1332. do 1323, godine pre nove ere, tokom kraja 18. dinastije, prve dinastije Novog kraljevstva Egipta. Njegova mumija je najizučavanija na svetu, a poseduje nekoliko jedinstvenih odlika.
Primera radi, Tutankamonovo srce nije pronađeno. Amajlija skarabeja, koja je obavezno morala da se postavi pored srca preminulog, takođe nije pronađena.
Sahranjen sa cvećem i fetusima
Zajedno sa vladarem su pokopane i mumije dva ženska fetusa, a u pitanju su njegove ćerke koje su rođene mrtve. Gubitak dece je za njega očigledno bio veoma važan događaj, pa je želeo da sa njim pođu u zagrobni život.
Kada su pronašli faraona, nosio je okovratnik od cveća koje je i dalje bilo očuvano. Ovo je jedini primer da je član kraljevske porodice pronađen sa vencem u stanju u kom su ga ožalošćeni ostavili. Cveće je bilo važno Egipćanima i često su ga slikali na zidinama svojih grobnica. Cveću su se divili zbog mirisa, lepote i zbog njegove simbolike. Pretpostavlja se da je Tutankamon, stoga, bio sahranjen sredinom marta ili krajem aprila. Priprema sahrane je trajala oko 70 dana, pa se veruje da je umro u zimu.
Očuvan je specijalnim tehnikama
Drevni Egipćani su se pridržavali oprobanog recepta za mumificiranje. Nakon što bi se uklonili mozak i unutrašnji organi, posebnom solju bi se sušilo telo, a upravo to je razlog zbog koga mumije mogu da budu očuvane hiljadama godina.
Stari Egipćani su verovali da duša, ili Ka, mora da se vrati telu kako bi nastavila da živi u zagrobnom životu, ali da Ka mora prepoznati svoje telo.
Da bi Tutankamonovo lice izgledalo što životnije, supstance poput smole su stavljane pod kožu lica. Utvrđeno je da su za mumificiranje faraona bili potrebni vreme i veština.
Ipak, ni čuveni kralj-dečak nije bio imun na slavu. Brojna ispitivanja dovela su i do izvesnih oštećenja njegovog tela.
Telo više nije netaknuto, pa čak ni kompletno. Prvo istraživanje odigralo se 1925. godine, a tada su ga anatomi silom izvukli iz sanduka jer je bio zalepljen smolom. To je odvojilo njegove udove i glavu od torza, a nekoliko rebara je odstranjeno u potrazi za draguljima.
Nakon prvih ispitivanja, Tutankamonova mumija je 1926. vraćena u grobnicu, a leži u sanduku unutar sarkofaga sa staklenim pokrovom tako da je mogu videti i turisti. Telo je 2007. smešteno u staklenu klimatizovanu kutiju koja je sagrađena u grobnici. Dve godine kasnije je za turiste otvorena replika grobnice kako bi se umanjila šansa da se ošteti original.
Većina pronađenog blaga je u Egipatskom muzeju u Kairu, a veruje se da je nekoliko predmeta ukrao Karter. Pronađeni su u njegovoj privatnoj kolekciji i u nekoliko muzeja. Većina tih objekata je vraćena Egiptu.
Sledeće godine bi trebalo da počne i novo poglavlje važno za egipatsko istorijsko i kulturno nasleđe jer se otvara Veliki egipatski muzej u Gizi. To će ujedno biti i prvi put da će skoro svi premeti iz čuvene grobnice, uključujući i mumiju, biti izloženi u jednom muzeju.
