Starogradska muzika je nastala tokom druge polovine 19. veka u gradskim sredinama Srbije i Vojvodine, kao spoj naše tradicionalne narodne muzike i trendova koji su u ono vreme dopirali sa Zapada, a iz potrebe srpske buržoazije da napravi kulturni otklon u odnosu na ruralnu populaciju čija joj muzika nije odgovarala ni po tematici ni po senzibilitetu, pošto su im se način života i pogledi na svet već dramatično razlikovali.
Odlučili smo da u rubriku „Spasavamo zaborava bisere srpske kulturne baštine“ unesemo još više raznovrsnosti; do sada smo prenosili članke, pesme, pripovetke, radio-drame, pisali o romanima, slikama i skulpturama… ali ne i o muzici, koja ipak, priznaćete, igra možda i najvažniju ulogu u kulturnom životu svake nacije.
A u ovom našem globalizovanom svetu, koji je zahvaljujući internetu pretvoren u selo, savremena domaća popularna muzika prati svetske trendove mnogo izraženije i promptnije nego što je to ikada ranije bio slučaj, kada je bila pod usporenim i neposrednim uticajem okolnih kultura i nacija, koje su takođe bile pod uticajem svoje okoline, koja je opet bila pod uticajem svoje; globalizovanost sveta nije novost, ona postoji u određenoj meri od pamtiveka, i to je jasno, ali njen obim i brzina kojom se muzički trendovi (i trendovi generalno) zahvaljujući tehnološkom napretku prenose s kraja na kraj planete je nešto sasvim novo i neuobičajeno.
To za posledicu ima brisanje razlika između muzičkih proizvoda različitih nacija, koje istina daju svoj osobeni pečat različitim žanrovima, ali ne sprečavaju da popularna muzika ostane u svojoj suštini ista gde god da ste (s klasičnom muzikom je drugačije, za nju se može reći da je uvek bila internacionalna). Da se razumemo: to samo po sebi nije ni dobro ni loše, to je prosto tako. Kritikovati to potpuno je besmisleno i besciljno, protiv toga se ne može ni na koji način delovati, niti protiv toga uopšte treba delovati, posebno ne restriktivnim merama, to bi bilo neprirodno i to bi bio put u fašizam.
Restoran i pivnica “Kod tri seljaka” u Deligradskoj ulici. Foto: Wikimedia Commons/politikin-zabavnik.rs
Ali može se barem pokušati da se nešto spasi, zbog čega smo rešili da napravimo zbirku domaćih starogradskih pesama koje još uvek nisu zaboravljene, ali kojima zaborav preti u nekoj doglednoj budućnosti, zato što je sve manje klasičnih kafana oko čijih stolova su živele decenijama, zato što izumiru ljudi kojima su te pesme bile ono što su mlađim generacijama neke nove. Srećom pa internet i tehnološki razvoj pružaju i mogućnost da nikada ništa ne bude u potpunosti zaboravljeno, da sve može da se sačuva u digitalnoj formi, koju će neki budući „arheolozi“ prekopavati na svojim računarima, kakvi god da budu u dalekoj budućnosti.
Treba dve stvari naglasiti. Prvo, premda tamburica kao instrument nije isključivo naša već južnopanonska, rasprostranjena posebno u srpskoj Vojvodini, hvatskoj Slavoniji i južnoj Mađarskoj, starogradska muzika kao takva jeste naš proizvod, budući da je nastala tokom druge polovine 19. stoleća u gradskim sredinama Srbije i ondašnje austrougarske Vojvodine, kao spoj naše tradicionalne narodne muzike i trendova koji su u ono vreme dopirali sa Zapada; kasnije se prenela i na Severnu Makedoniju, a nastala je iz potrebe srpske buržoazije da napravi kulturni otklon u odnosu na ruralnu populaciju, koja je imala svoje pesme, koje jednostavno gradskom stanovništvu nisu odgovarale ni po tematici ni po senzibilitetu, pošto su im se način života i pogledi na svet već dramatično razlikovali.
Drugo, ovo nije nikakva top-lista najboljih starogradskih pesama, tako nam ne morate ostavljati besne komentare zbog toga što smo ovu ili onu pesmu „zaboravili“; nismo, ovo su jednostavno neke od pesama koje polako tonu u zaborav, mada među njima ima i onih koje su još uvek opštepoznate, čak i mlađim generacijama, ali se ipak nalaze blizu te tanke linije. Ali voleli bismo da čujemo, od nespomenutih pesama, koje biste Vi stavili na spisak, kojima po Vašem mišljenju preti „odumiranje“?
Hej, momci mladi
Kad je deda lumpovao
U tom Somboru
Čamac Na Tisi
Somborske ruže
Tri metera somota
Malo ja, malo ti
Ej, salaši, na sjeveru Bačke
Čuješ, čuješ seko
Kada padne prvi sneg
Kraj jezera jedna kuća mala
Još litar jedan
Fijaker stari
Preuzeto: Telegraf.rs
