Roditelji se često pitaju u kom uzraku deca treba da počnu da govore, kao i koliko reči treba da znaju u skladu sa svojim godinama. Specijalisti za razvoj deteta sa Brin Mavr Koledža u Americi sastavili su listu od 15 reči koje bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da govori i razume svako dvogodišnje dete.
Rečnik dvogodišnjaka, uvereni su istraživači sa koledža, treba da sadrži osnovne reči i pojmove kao što su: “mama”, “tata”, “zdravo”, “ćao”, “da”, “ne”, “hvala” , “pas”, “mačka”, “banana”, “nos”, “oko”, “sok”, “više/još”, “sve” (ne zaboravite da stručnjaci govore o rečima na engleskom jeziku koje je lakše izgovoriti nego na srpskom).
Ukoliko posle dve godine dete nema ovakav vokabular, važno je raditi sa njima, ali sa 2,5 godine stručnjaci savetuju da već treba da potražite pomoć. Ako dete ne progovori za šest meseci, važno je odvesti ga kod logopeda, smatraju stručnjaci. Srbiji, prema statistici, većina dece do druge godine zna da kaže reči kao što su: “mama”, “tata”, “ujak”, “tetka”, “baba”, “deda”, “ćao”, “da”, “ne”, “hvala”, “još”, “idemo”, “ja”, “to”…
Razvojni psiholog Kirsten Abot-Smit složila se da se dvogodišnjka sa manjim ili drugačijim vokabularom od gore predloženog treba odvesti kod logopeda, ali nema potrebe za panikom. Deca najčešće izgovaraju reči koje čuju oko sebe, ali ono što će prvo naulčiti zavisi i od potreba i interesovanja samog deteta. Drugo, za normalan razvoj nije mnogo važnija sposobnost govora, već sposobnost razumevanja govora.
“Ako dvogodišnjak ima primetne poteškoće da razume šta mu drugi ljudi govore, ako dete nije u stanju da percipira ključne informacije u komunikaciji sa drugima, onda je važno uraditi preglede i isključiti vrste neurološkog oštećenja”, objasnio je Abot.-Smit.
Što se tiče rečnika do dve godine, to može zavisiti od uzrasta kada je dete počelo da govori – oni koji su rano progovorili imaju jednostavnije kolokvijalne reči kao što su “ćao”, “ja”, “to”, a oni koji su počeli da govore kasno i već su upoznati sa raznim predmetima iz okolne, prve reči mogu biti relativno složene. Pored toga, ako je dete posebno zainteresovano za određenu temu, kao što su vozovi, njegov rečnik će imati više reči koje se odnose na sferu interesovanja.
Kirsten Abot-Smit je primetila da, generalno, brzina govornog razvoja deteta u velikoj meri zavisi od kvantiteta i kvaliteta njegove komunikacije sa roditeljima. Što više razgovarate sa bebom, što češće odgovarate na njegov apel vama, to će njegov rečnik biti bogatiji. Pozitivan efekat takve komunikacije će uticati ne samo na govor, već i na inteligenciju i pamćenje deteta u školskim godinama.
