Oko masti postoji velika konfuzija. Decenijama su nas savetovali da izbegavamo zdrave prirodne masti, a koristimo rafinisana ulja, za koja se pokazalo da nisu zdrava. Evo šta o tome kaže dr Mark Hajman, autor knjige “Jedite masno, budite vitki”.
Po mišljenju ovog lekara, ali i mnogih drugih medicinskih stručnjaka danas, savet da se unosi samo 5% kalorija iz zasićenih masti podstakao je ljude da koriste rafinisana biljna ulja u velikim količinama. Takođe, zvanični izvori su savetovali široku javnost da 5 do 10% kalorija unose iz polinezasićenih masti. A rezultat tog i drugih veoma loših nutricionističkih saveta bio je da se unos omega 6 masnih kiselina drastično povećao. Amerikanci danas, po rečima dr Hajmana, konzumiraju bar dvaput više linolne kiseline nego 1960-tih godina.
Šta je posledica ovoga? Povećana konzumacija omega 6 biljnih ulja (a u njih spada rafinisano suncokretovo ulje koje je najčešće u upotrebi i kod nas) je povećan broj upalnih oboljenja – zato što ova ulja izrazito podstiču upale. Preterena konzumacija omega 6 masnih kiselina, a nedovoljna konzumacija omega 3 masnih kiselina snažno doprinosi pojavi razni bolesti, u koje spadaju: gojaznost, predijabetes, dijabetes tip 2, artritis, astma, kardiovaskularne bolesti i autoimune bolesti.
Pa čak i ako konzumiramo omega 3 masne kiseline, veliki unos omega 6 masnih kiselina poništava sve zdravstvene dobrobiti od omega 3. Ova neravnoteža u ishrani donela je katastrofalnih posledica po zdravlje opšte populacije. Veliku ulogu u tome imala je i industrija ulja, koja je “gurala” nezdrave masti poput margarina i rafinisanih biljnih ulja, pod vidom zdravih zamena za prirodne masnoće.
Mnogo bolji izbor, tvrdi dr Hajman, ali i nekoliko drugih istaknutih nutricionista i lekara danas, jesu zdrave zasićene biljne masti, kao što je kokosovo ulje, i stabilne zasićene životinjske masti, kao što je puter, a još bolji od putera je prečišćeni puter, tzv. ghi.
Nova istraživanja, na primer, pokazuju da kokosovo ulje poboljšava odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola, što je dobro po zdravlje. A što se tiče putera, pokazalo se da on poboljšava kvalitet LDL (“lošeg”) holesterola, povećavajući mu veličinu i smanjujući šanse da doprinese srčanim oboljenjima. Zasićene masnoće takođe podižu nivo HDL (“dobrog”) holesterola. Pri tome, ove masti, (naravno, ako se sa njima ne preteruje) ne podstiču upale.
Dr Hajman zato preporučuje da iz ishrane izbacimo sva rafinisana biljna ulja, a da se umesto toga oslonimo najviše na ekstra devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje, puter i gi. I to ne samo u salati: pokazalo se da ekstra devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje i puter imaju dovoljno visoku tačku dimljenja, pa su pogodni i za termičku obradu hrane – kuvanje i prženje.
Pri tome, maslinovo ulje je najbolje za sirove salate i dinstanje na niskoj temperaturi. Kokosovo ulje podnosi temperature do 175oC, pa je odlično za pečenje i dinstanje na srednjoj vatri. Ghi (prečišćeni puter) podnosi temperature od 200 do 260oC, pa je odličan za sve vrste termičke obrade. I puter i gi su bogati omega 3 masnim kiselinama, butiričkom kiselinom koja podstiče imunitet i suzbija upale i štiti od malignih promena na debelom crevu, a takođe su dobar izvor vitamina D i A.
Naravno, najbolje je uvek odabrati organska ulja ako je moguće, i hladno ceđena. Treba ih čuvati u tamnim teglama i na hladnijem mestu (ne nužno u frižideru). Tegle u kojima držite ulja uvek čvrsto zatvorite, jer kiseonik doprinosi oksidaciji. Takođe, dr Hajman preporučuje da, bez obzira na rok trajanja, ne držimo ulje duže od 2 meseca u špajzu.
Preuzeto: Zdravahrana.com
