Iskusni klinički nutricionista dr Serž Greguar, nakon što je radio sa hiljadama klijenata, primetio je određene obrasce ponašanja koji dovode do toga da dijete naprosto ne deluju. Evo koje on ističe kao najbitnije.
Jedemo više nego što mislimo. Većina ljudi potcenjuje količinu hrane koju pojede, pa shodno tome, potcenjuje i broj kalorija koje unese. Mada striktne dijete nikom nmisu preterano drage i ne mogu biti trajno rešenje u ishrani, one imaju jednu neporecivu prednost: sve dijete striktno definišu veličinu porcije i količinu hrane koju možemo da pojedemo. Na primer, u engleskom sistemu merenja porcija testenina, ili hleba, ili krompira – odgovara jednoj šolji – veličine je teniske loptice. A porcija belančevina (npr. sira, ili tofu sira) je veličine pakla karata. Kad sami određujemo šta je “porcija” koju ćemo pojesti, što ste verovatno primetili na sopstvenom iskustvu, vrlo često to ispadne prilično više.
Ako imamo u glavi koja je veličina porcije i kako ona konkretno izgleda, lakše možemo da procenimo, a time i regulišemo, količinu hrane koju ćemo da pojedemo u svakom obroku. Ako ste na dijeti sa ciljem da smršate, treba da imate na umu da je neophodno da unesete manje kalorija nego što potrošite. U suprotnom, nema šanse da smršate.
Ne jedemo dovoljno često. Društveni je običaj da se pojedu “tri puna obroka dnevno”. Međutim, ako vam je cilj da smršate, trebalo bi da jedete češće. Dr Greguar preporučuje bar 5-6 manjih obroka svakodnevno. Kad tako činimo, kaže on, telo dobija signal da ima dovoljno hrane i da nema potrebe da skladišti energiju (u vidu masti). Osim toga, dodaje on, često jelo pokačava metabolizam jer je organizam neprekidno zauzet sagorevanjem kalorija dok se vare manji obroci. Ako ne dopustimo da protekne suviše mnogo između obroka, stabilizujemo nivo šećera u krvi, koji nikad ne opadne previše. Na taj način se minimalizuje i osećaj gladi i smanjuju se šanse da upadnemo u iskušenje da se prejedemo.
Unosimo “tečne kalorije” umesto čvrstih. Ovo je veoma česta greška među ljudima koji pokušavaju da smršaju, zbog obilja “zdravih” smutija, proteinskih napitaka i dijetalnih “šejkova”. Po rečima dr Greguara, dve stvari treba imati na umu kad se radi o tim napicima.
Prvo, mnogi od tih dijetalnih “šejkova”, makar i da piše da su “voćni”, sadrže poprilično šećera. Zbog toga dovode do značajnog skoka šećera i insulina, što treba izbegavati i zbog opšteg zdravlja i zbog mršavljenja. Drugo, većina “tečnih obroka” ne sadrže biljna vlakna. Biljna vlakna su jedan od najdragocenijih pomagača u svim dijetama, zato što doprinose osećaju sitosti i sprečavaju brz ulazak šećera u krv. Iako voćni smutiji sadrže određenu količinu vlakana od pulpe voća, bolja opcija je da umesto smutija pojedete celu voćku.
I konačno, broj kalorija koje su koncentrisane u “šejku” ili “smutiju” je po pravilu daleko veći nego onaj koji sadrži ista zapremina čvrste hrane. Na primer, smuti od 450 ml može da sadrži i do 600 kalorija, a od njega uopšte nećete biti siti kao kad pojedete čvrste hrane, na primer voća, koje sadrži istu količinu kalorija. Sa druge strane, da biste uneli 600 kalorija iz voća, treba da pojedete, na primer, kilogram banana, a većina ljudi se prilično zasiti i sa manje od pola te količine.
Preuzeto: Zdravahrana.com
