Deca sa autizmom ponekad izražavaju svoje emocije kroz agresivno ponašanje prema drugima. Ponekad njihovo agresivno ponašanje može biti usmereno na njih same, vid samopovređivanja. Mogli bi da udaraju, šutiraju, bacaju predmete ili se povređuju – na primer, udaraju glavom.
Deca sa autizmom mogu se ponašati agresivno ili se povrediti iz sledećih razloga:
-imaju problema da razumeju šta se dešava oko njih – na primer, šta drugi ljudi govore ili kako komuniciraju neverbalno
-imaju poteškoća u saopštavanju sopstvenih želja i potreba
-veoma su uznemireni, uplašeni ili pod stresom
-imaju senzornu osetljivost, poput preosetljivosti na buku ili potrebe za stimulacijom
-žele da pobegnu od stresnih situacija ili aktivnosti
Verovatno ne možete sprečiti svaki napad ili burnu reakciju autističnog deteta. Zato je važno da imate neke strategije da se nosite sa agresivnim ponašanjem kada se ono dogodi. Ostanite mirni – ovo je prva i najvažnija stvar. Većina agresivnih ispada dešava se zato što dete ima osećanja i ne može da ih savlada ili izrazi. Ako upravljate sopstvenim osećanjima i ostanete mirni i tihi, nećete dodati svoje emocije koje dodatno mogu da zakomplikuju situaciju.
Ukoliko autistično dete ima napad, agresivno je ili “burno reaguje” evo šta nikako ne smete da radite:
1. Ne zaustavljajte ga kada “burno reaguje”
Vika, ponavljanje reči i drugi vidovi “nobičnog” ponašanja najćešće su bezopasni, ma koliko neprijatno delovali. Ovakvi “ispadi” obično pomažu autističnom detetu da se nose sa svetom oko sebe, a njihovo zaustavljanje ima negativne posledice. Ukoliko ne povređuju sebe i druge, ne ruše ništa i ne uništavaju imovinu, onda ih ne treba prekidati. Trebalo bi da im obezbedite da se osećaju slobodno, bez osuđivanja i ograničenja.
2. Ne pokušavajte da ga disciplinujete ili vodite teške razgovore kada ima “napad”
Ovo će vam biti veoma teško, a morate da ga pustite da se “resetuju”, da sa reguliše svoje ponašanje i ponovo uđe u svoju “zonu komfora”. Kada se smiri, razgovarajte o njegovom ponašanju i radite zajedno na pronalaženju tehnika koje će pomoći da se kontroliše sledeći put.
3. Ne ostavljajte ga predugo bez nadzora
Ne morate da ga “motrite kao kobac”, ali morate da budete sigurni da se neće povrediti tako što će se, na primer igrati električnim kablovima. Nađite meru. Ipak, kako bude odrastalo, želeće da bude više nezavisno, da ne bude toliko u vašem prisustvu. Nemojte nikako da mu uklanjate vrata iz sobe, potrebna mu je privatnost. Dozvolite njemu da vam pokaže koliko nadzora mu je potrebno.
