U drugom tromesečju života, beba više ne dobija na težini tempom kao na početku, ali se zato psihomotorni razvoj intenzivira. Ona počinje da razlikuje dan i noć. Danju je više budna, a noću duže spava. Polako upoznaje svet oko sebe, a vi ćete sa velikim zadovoljstvom da primetite kako njen krug interesovanja nije ograničen samo na ono što vidi ispred sebe, već da intenzivno prati događaje u svojoj okolini. Okreće se za predmetima i zvucima koji joj privlače pažnju, ali još uvek samo na kratko.
Šta beba u četvrtom mesecu života može da radi?
*U četvrtom mesecu, dete u položaju potrbuške počinje da održava ravnotežu. Preduslov za to je da oba lakta leže ispred linije ramena, da je jaka savijenost u karlici popustila i da je težina tela na stomaku. Sa tri meseca, beba težinu tela sa grudi pomera na stomak. Ova faza kretanja je “oslonac: lakat -karlica” i samo iz tog položaja dete može slobodno da okreće glavu. Bebin rameni pojas je već toliko snažan da ona, ležeći na stomaku, može da podigne glavu za 90 stepeni, oslanjajući se na podlaktice, pa i da se prevrne na stranu (i da padne sa ivice visoke podloge, zbog čega ni na trenutak ne smete da je ostavljate neobezbeđenu!).
*Kada sa četiri meseca podigne jednu ruku, beba se oslanja na lakat koji leži na podlozi i pomera težinu na bok. Ukoliko vaša beba i dalje drži ruke uz svoje telo i ne ispruža ih ispred sebe da bi se na njih oslonila, porazgovarajte sa njenim pedijatrom. Držanje tela i ekstremiteta postaje pretežno simetrično, zbog postepenog gašenja asimetričnog toničnog refleksa vrata.
*U položaju na leđima, beba zauzima horizontalan sedeći položaj, u kome se igra svojim ručicama i nožicama. Pri povlačenju za ruke iz ležećeg u sedeći položaj, primetno je aktivno podizanje glave, koja prati trup. Kičmeni stub je još uvek preslab da bi samostalno sedenje bilo moguće, ali polusedeći položaj će bebi povremeno da prija, naročito u toku vožnje kolicima, jer će moći da posmatra svet oko sebe.
*Sada beba već prati pogledom predmet udaljen dvadeset santimetara, ponekad čak i posegne rukom da ga dohvati. Predmet koji joj se drži tik uz šaku ili jagodice prstiju, grabi šakom i prinosi ustima. Okreće se u pravcu poznatog glasa, u stanju je glasno da se smeje, pa i da ciči od zadovoljstva. Gukanje se polako menja, dobijajući sve više emocionalni ton.
*Prva faza u psihičkom razvoju je oralna. To znači da dete upoznaje predmete tako što ih najpre osmotri, zatim uzima u ruke i opipava i, na kraju, proba njihov ukus. Ipak, zbog opasnosti koje takvo ponašanje nosi, od sada pa nadalje ćete morati stalno da imate «uključene antene», jer u bebina usta može da dospe sve i svašta – što može da joj ugrozi zdravlje, pa i život. Beba intenzivno balavi i sve na njoj zna da bude mokro. Frotirska portiklica oko vrata, dok je budna, dobro je rešenje, ali kada spava – ništa što ima pantljike ne treba da bude ni blizu odojčeta, da se ne bi zadavilo. Čak i pelena u krevetu ispod glave predstavlja opasnost, s obzirom da beba može refleksno da je uhvati i namota sebi preko lica.
Sisanje palca
Poneka odojčad, igrajući se ručicama, otkriva da je palac najinteresantniji prstić, pa počinje intenzivno da ga sisa. Da li je to dobro ili loše? U psihičkom pogledu, u ovom uzrastu je dobro i ne treba ga sprečavati. Ali, ako vremenom postane jedina opsesija deteta – treba mu, na lep način, skretati pažnju na druge stvari. Na primer, tako što ćete mu staviti u ruku neku interesantnu igračku, ili njegove ručice držati u svojim rukama, igrajući se i puno mu pričajući. Tek ako se sisanje palca nastavi preko uzrasta od tri-četiri godine, može da dođe do deformiteta desni. Ipak, kod većine dece se do tog uzrasta spontano izgubi ova navika. Odvikavanje ide teže kod dece koja su naviknuta da se uspavljuju ili teše flašicom ili cuclom. Da li je cucla dobra zamena za palac? Može da bude, ali većini beba se više sviđa palac. U svakom slučaju, deca koja su manje usamljena, ređe sisaju i palac i cuclu.
Komunikacija sa bebom
Najbolje je da bebi, dok je budna, ima šta da zaokupi pažnju. One vole muziku, pa su muzičke igračke dobro rešenje, ali ništa im nije draže od topline ljudskog glasa. Zato svojoj bebi pevajte i pričajte pri svakom kontaktu. Izgovarajte reči pravilno, bez tepanja. Beba ih čuje, a čim bude mogla, počeće i da ih izgovara onako kako ih je čula. Bebi prija milovanje i nežna masaža leđa duž kičme, ručica i nožica. Blagotvorno deluju i vežbe, ali nisu neophodne. Najbolje je da nabavite neki priručnik o masaži i vežbama. One mogu da budu veoma korisne, mada sa vežbama ne smete da preterate. Dobre su samo dok prijaju detetu. Ako se buni, nemojte da ih sprovodite po svaku cenu.
Njena ishrana
Idealno je da beba u četvrtom mesecu života i dalje samo sisa. Ukoliko to nije dovoljno, pedijatar će da preporuči dohranu adaptiranom mlečnom formulom. Voda se bebi daje ako je dehidrirana ili na veštačkoj ishrani formulom, koja se rastvara vodovodskom ili niskomineralnom i negaziranom flaširanom vodom. Naravno, kada nastupe vrućine, a beba se uznemiri, treba joj ponuditi vodu, jer putem znojenja gubi tečnost, pa bi mogla da upadne u stanje dehidracije. Treba nastaviti i sa davanjem vitamina D – prema preporuci pedijatra.
Spavanje
Ako se beba i dalje budi noću da bi sisala, pokušajte da noćni podoj postepeno pomerate ka jutru, tako što nećete odmah da odgovorite na bebin plač, nego ćete je pustiti da malo čeka. Ona će brzo da se na to navikne, pa će naučiti da nastavi sa spavanjem. U principu, mnogi problemčići iz prva tri meseca su za vama: ustaljen je način ishrane, nema više grčeva ni bljuckanja, beba dobro podriguje odmah posle obroka. Međutim, nije dobro da se uspavljuje ni flašicom ni cuclom, i to iz više razloga: mlečni šećer se noću duže zadržava u ustima, zbog slabije produkcije pljuvačke, pa pogoduje rastu bakterija, koje će da napadnu prve zubiće. Hrana ne treba da bude lek za usamljenost. Bebi je potrebna vaša blizina i ljubav, vaš dodir i glas da bi se osećala sigurnom, i to ništa ne može da zameni. Ako joj ponudite hranu svaki put kada zaplače, možete da imate preterano gojaznu bebu. Iako se nekada smatralo da gojaznost znači i zdravlje, naučno je dokazano suprotno.
Lekarski pregledi
U četvrtom mesecu, beba bi trebalo da ima jedan sistematski pregled u savetovalištu za zdravu decu pri dečjem dispanzeru (obično sa tri ipo meseca), kada bi trebalo da dobije drugu dozu DI-TE-PER i POLIO vakcine, ako je vakcinacija na vreme započeta. Pre svake vakcinacije, beba se meri i pregleda. Ukoliko vam pedijatar saopšti nešto što vas plaši, zamolite ga da vam objasni: na primer, ako kaže da beba ima funkcionalni šum na srcu.
Bolesna beba
Naravno, beba može i da se razboli. Prvi simptom je obično zapušen nosić ili odbijanje hrane, ponekad neutešan plač. Nemojte da vas hvata panika čim beba ima povišenu temperaturu. To je znak da se bori sa mikrobima kojih ima svuda oko nas, i na taj način stvara otpornost. Ponudite joj vodu, a pri temperaturi preko 38 stepeni (pod pazuhom), odnosno 38,5 stepeni (rektalno) – dajte Paracetamol. Ako beba ne izgleda dobro ili joj se poremeti ponašanje, odnesite je lekaru. U većini slučajeva se radi o akutnoj infekciji – koju će, uz dobru negu i eventualnu upotrebu propisanih lekova, dete brzo da savlada.
Bronhiolitis
Ovde bih napomenula jedno ozbiljno oboljenje koje nije tako retko, a javlja se kod odojčadi, najčešće između drugog i sedmog meseca i zahteva bolničko lečenje. Radi se o bronhiolitisu. U pitanju je upala najsitnijih disajnih puteva – bronhiola, koja se ispoljava otežanim i ubrzanim disanjem, zviždanjem u grudima, bledilom kože i modrilom oko usta. Uzročnik je skoro uvek virus, ali je disajna funkcija ozbiljno poremećena, pa beba osim lekova ponekad mora da dobija i kiseonik. U najvećem broju slučajeva, oboljenje prolazi bez posledica.
Telesni rast
Zdravo dete, u proseku, mesečno napreduje u težini: u prvom tromesečju oko 750 grama, a u drugom tromesečju oko 600 grama. Na redovnom sistematskom pregledu će mu izmeriti i dužinu. Rast odojčeta u dužinu se odvija na sledeći način: u prvom tromesečju dobija oko tri santimetra, a u drugom oko dva santimetra mesečno. Prati se i obim glave. Fontanele (zaostali mekani prostor između kostiju lobanje) se postepeno smanjuju. Mala (zadnja) se u ovom uzrastu obično zatvara, a velika (prednja) još ne, mada i ona može da deluje kao da je zatvorena, kod potpuno zdrave četvoromesečne bebe. Uprkos tome, njena glava ne prestaje da raste sve dok šavovi između kostiju potpuno ne zarastu, što se još dugo neće dogoditi.
Prevremeno rođena beba
Ukoliko imate prevremeno rođenu bebu, očekujte da njen psihomotorni razvoj odgovara takozvanom korigovanom uzrastu (onom u kome bi beba bila da je rođena na vreme). Veoma nezrela nedonoščad može još da bude u bolnici, ali većina je stigla kući. Ova deca su osetljivija i zahtevnija, pa se treba pripremiti i naoružati sa dvostruko više strpljenja. Ali, uz pravilnu negu i ishranu, kod najvećeg broja nedonoščadi počinje da se ubrzava telesni rast, pa vremenom nadoknade razliku u odnosu na vršnjake (takozvani nadoknadni ili catch up rast).
Najčešće greške
U oduševljenju svojim detetom (naročito prvim), mnogi roditelji – misleći da je ono posebno u odnosu na drugu decu, preteruju u zahtevima, što može da ima i negativne posledice.
Šta ne treba raditi:
♦ Još je rano da se beba uspravlja, pa nije vreme za sedenje (ni u kengur nosiljci!), kao ni za stajanje. Neke bebe sa četiri meseca mogu da se na trenutak oslone na noge, kada se drže uspravno, ali ubrzo pokleknu, da bi ponovo pokušale. Ovo može da imponuje roditeljima, kao cupkanje koje bebi prija. Međutim, upravo je obratno: to je dokaz da beba još ne može da stoji, pa je ne treba u tome forsirati. Biće dovoljno da sedi pod uglom od 45 stepeni u nosiljci ili kolicima.
♦ Beba ne treba da se vozi u kolima sama na zadnjem sedištu. Čak i ako imate najbolju moguću ležaljku, koju ste čvrsto fiksirali na zadnje sedište, pored bebe bi trebalo da sedi jedna odrasla osoba ili starije dete.
♦ Bebi još ne treba davati čvrstu hranu, a kada su u pitanju nemlečna hrana i voćni sokovi, preporuke Svetske zdravstvene organizacije su da se oni postepeno uvode između navršena četiri do šest meseci. Međutim, ovde ne treba biti isključiv.
Koga slušati?
Slušajući brojne (dobronamerne) savete baka, prijateljica, pedijatara, literature, Interneta, i koga sve još ne – možete da dobijete toliko različitih odgovora na ista pitanja da ćete sigurno doći u stanje konfuzije i nećete znati koga da slušate. Moj savet je: slušajte svoje dete. Ako nešto novo samo probate, ne može da mu se desi ništa loše, čak i ako mu to ne prija. A ako mu prija, daće vam to do znanja radosnim osmehom i gukanjem, pa smete sa tim da nastavite.
Preuzeto: Yumama.com
