Nema roditelja koji ne želi da mu deca budu uspešna, jedino se razlikuju u tome šta je za svakog od njih uspeh. U skladu sa tim, mame i tate se trude da vaspitaju mališane na način za koji smatraju da će im doneti uspeh u životu, da će im pomoći da ostvaruju svoje ciljeve.
Međutim, direktorka istraživanja u Stenfordovom Centru za studije saosećanja i altruizma, Ema Sepala, otkriva zašto razlog zašto ne treba da učimo decu da budu uspešna.
1. Ostvaruj svoje ciljeve
Roditelji savetuju deci da se fokusiraju na budućnosti i ostvarenje svojih ciljeva, a Sepela tvrdi da bi zapravo trebalo da ih učimo da žive u sadašnjosti.
Ona ističe da je teško biti fokusiran sve vreme, te da kada misli odlutaju, obično se “hvataju” za prošlost ili budućost, što dovodi do negativnih emocija poput besa, kajanja i stresa.
Kako mozak stalno pokušava da se fokusira na budućnost, bilo da su u pitanju ocene, upis na fakultet ili nešto treće, skloniji je anksioznosti i strahu.
S druge strane, deca su srećnija i postižu bolje rezultate kada su prisutna u trenutku, fokusirana na sadašnjost. Kada su srećni, onda i brže razmišljaju, kreativniji su i lakše rešavaju probleme.
Naravno, sasvim je u redu da deca imaju neke ciljeve pred sobom, ali da im fokus ne bude stalno na njima, već na sadašnjosti.
2. Ne odustaj
Umesto da se toliko trudimo da ih učimo da ne odustaju, Sepala smatra da bi trebalo da ih naučimo da se opuste.
Deca u ranom uzrastu često doživljavaju anksioznost, brinu o ocenama i pokušavaju da budu bolji u školi, a način na koji se odrasli ponašaju često pokazuje deci da je stres cena koju moraju da plate za uspeh.
Takav način života nije najbolji model za decu, a nije iznenađujuće ni što istraživanja pokazuju da deca čiji roditelji doživljavaju sagorevanje na poslu češće nego vršnjaci dožive isto sagorevanje u školi.
Zato je važno da mališani nauče i kako da se izbore sa stresom, u čemu mogu da pomognu razne tehnike opuštanja – disanje, meditacija, joga ili bilo šta drugo što čini da se dete oseća rasterećenije.
3. Ne možeš da sediš i da ne radiš ništa
Naravno da nijedan roditelj ne želi da nauči dete da bude lenjo, ali je važno i da mališani nauče da se zabavljaju ne radeći ništa.
Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da mozak dođe do neke sjajne ideje kada se ne koncentrišemo (otuda mnogima nešto genijalno “sine” dok se tuširaju, recimo). Zato nemojte da pretrpavate raspored dece, već im dajte i vremena da budu sami sa sobom, da imaju slobodno vreme, prenosi ideanomics.ru.
4. Koristi svoje snage
Roditelji često prepoznaju u čemu je dete dobro i onda tu aktivnosti forsiraju do iznemoglosti. Na primer, definišu dete kao ljubitelja matematike, životinja ili malog umetnika. Međutim, problem je u tome što, kažu naučnici, to mališanima oduzima mogućnost da razmišljaju izvan okvira i da isprobavaju nove stvari, u kojima bi možda bili jednao dobri. Na primer, ako mama i tata neprestano hvale dete kao je pravi mali sportista, manje su šanse da ono izađe iz svoje komfora i krene na glumu, recimo. Ova deca imaju veće šanse da budu depresivni ili anksiozni kada naiđu na poteškoće u životu jer stiču pogrešan utisak da izazovi pokazuju da nisu dovoljno dobri u nečemu.
Na kraju, Sepala se poziva na istraživanja koja pokazuju da su društvene veze ključan prediktor zdravlja, sreće, pa čak i dugovečnosti. Pozitivne veze sa drugima su ključne za blagostanje, a sve to utiče i na intelektualne sposobnosti i uspeh.
Zato podseća da je jako važno da decu učimo saosećajnosti, da razumeju emocije drugih i da mogu da se “stave u njihove cipele”.
