Ukoliko u organizam unosimo velike količine šećera, ne samo što se nezdravo hranimo,već to može da dovede do niza zdravstvenih problema, kao što su karijes, dijabetes, ali i bolesti srca.
Ponekad je teško kontrolisati želju za šećerom, a toj temi pažnju su posvetila i dva lekara koji su napisali knigu “Šta kada jesti” – kardiolog Mehmet Oz i doktor preventivne medicine Majkl Krupin.
1. Snaga navike
Pokazalo se da je žudnja za šećerom često posledica navike.
– Kad jedemo šećer, insulin se povećava u primitivnim delovima našeg mozga, što je naš put do nagrade – objašnjava dr Krupin
To uzrokuje povećanje oslobađanja dopamina, zbog čega se osećamo dobro, ali istovremeno i pretvara naše ponašanje uzimanja šećera u naviku. Kao rezultat toga, stvaramo naviku da svaki put kad pojedemo obrok da uzmemo nešto slatko, jer imamo osećaj da se baš zbog toga osećamo dobro.
On savetuje da pronađete zdravu alternativu:
– To može biti telefonski razgovor s prijateljem, gledanje omiljene serije ili opuštajuća kupka. Ako baš hoćete da to bude slatkiš, odlučite se za neku zdraviju varijantu poput tamne čokolade sa 70 odsto kakaa koja može da utaži želju za slatkim, a uz to je i dobra za srce – kaže doktor.
2. Hormon gladi
Drugi razlog žudnje za slatkišima može da bude vezan s grelinom, hormonom gladi, kaže dr Oz.
Ako ne jedete dovoljno prave, neprocesuirane ili ne održavate uravnoteženu ishranu, vaše telo ne oslobađa dovoljno grelina.
– Istraživanje koje je sprovedeno na pacovima pokazalo je da su pacovi kojima nedostaje gen za grelin receptor pojeli manje slatkiša posle obroka – kaže dr Oz.
On preporučuje unos zdrave količine proteina i hrane bogate vlaknima, i naglašava da će to organizmu dati energiju koja mu je potrebna bez naglih skokova šećera u krvi
3. Nizak nivo serotonina
Ako ste se ikada zapitali zašto posle teškog i napornog dana uživate u sladoledu ili nekoj drugoj slatkoj kremastoj hrani, trebalo bi da znate da to ima veze sa nivoom serotonina koji pomaže u regulisanju raspoloženja. Zato je, objašnjavaju stručnjaci, potpuno logično što naše telo žudi za slatkišima kada osećamo teskobu ili smo pod stresom – šećer tu igra glavnu ulogu.
– Poznato je da niži nivo serotonina u mozgu izaziva potrebu za šećerom. Hrana bogata šećerom poboljšava raspoloženje i ublažava teskobu – kaže dr Oz.
Prema njegovom mišljenju, nivo hormona stresa kortizola raste kad smo pod stresom i to može da izazove glad i podstakne potrebu za šećerom.
Za uspešnu kontrolu nivoa stresa, dr Oz predlaže vežbanje joge, meditaciju, slušanje muzike ili učenje drugih tehnika opuštanja koje će nam skrenuti misli sa hrane.
4. Nedostatak sna
Kada ste se poslednji put stvarno dobro naspavali? Ako je to bilo davno, onda bi definitivno to mogao da bude uzrok vaše žudnje za slatkišima.
– Nedostatak sna može da bude povezan sa prejedanjem i sa prekomernim konzumiranjem nezdrave, procesuirane hrane bogate šećerom. Pokušajte da spavate po osam sati kako biste smanjili želju za poslasticama – savetuje dr Krupin.
Njegova preporuka je da ne vežbate dva, tri sata pre spavanja, da izbegavate dnevnu dremku koja je duža od 20 minuta i da uspostavite ritam spavanja koji se postiže tako što ćete svake večeri u isto vreme odlaziti u krevet.
Preuzeto: telegraf.rs
