Predstavljamo vam četiri stvari koje proizvođači telefona ne reklamiraju najiskrenije.
Prezentacija i marketing pametnih telefona može biti ključan faktor kada je uspešna prodaja istih u pitanju. Nedavno smo videli premijeru iPhone 14 i iPhone 14 Pro uređaja, a Apple je uspeo da svetu ponovo “proda” ideju izreza kamere i nazove to Dynamic Island. Naravno, ovo nije primer lažnog marketinga, ali jeste brenda koji je odličan u istom.
Ipak, postoje oni drugi, osnovniji aspekti telefona za koje svakako treba da znate da se često predstavljaju na pomalo obmanjujući način. Hajde da počnemo sa onim što smatramo jednim od najvećih marketinških grehova – predstavljati uređaj sa jednim zvučnikom kao da ima dva.
“Lažni” stereo zvučnici
Mnogi telefoni se danas predstavljaju kao da imaju dva zvučnika, ali ako malo zagrebemo površinu, imali su ih od samog začetka pametnih telefona, pa čak i ranije. Nekada davno je slušalica bila upravo to – samo slušalica. Ipak, u poslednje vreme proizvođači su počeli da je računaju kao drugi zvučnik tako što omogućavaju da ispušta neke visoke frekvencije u tandemu sa pravim zvučnikom vašeg telefona, a sve to nazovu “stereo”.
Naravno, tehnički je tačno da je ovaj “sistem zvučnika” stereo, ali slušalica ispušta zvuk daleko nižeg kvaliteta od zvučnika na dnu uređaja. Čak i Apple, čiji zvučnici telefona su među najboljim na tržištu, to radi.
Ukoliko želite da čujete kako zaista zvuče stereo zvučnici na telefonu, to možete učiniti na telefonima kao što su ASUS ROG Phone 6D Ultimate, Samsung Galaxy Z Fold4, pa čak i jeftiniji Redmi Note 11 Pro+.
Ovi uređaji poseduju dva “prava” zvučnika, samo je pitanje da li zvuk “ispaljuju” sa strane ili direktno u korisnika, što može predstavljati veliku razliku.
Ogroman ekran koji to nije
Veličina ekrana nije nešto čime brendovi pokušavaju da nas prevare, već samo činjenica koju potrošači često ne uzimaju u obzir. Ekrani se mere dijagonalno, u inčima, pa ukoliko ne čitate detaljno specifikacije telefona, odnosno njegove dimenzije, može se desiti da telefon, čiji ekran ima 6,5 inča, poput Sony Xperia 5 IV, bude manje širine od iPhone 13, koji ima ekran od 6,1 inča. Pitate se kako je ovo moguće? Vrlo je jednostavno – u pitanju je odnos stranica.
Pametni telefoni su u početku dolazili sa ekranima čiji je odnos stranica bio 16:9. Ovo je bilo vreme kada smo telefone sa dijagonalom ekrana od 5,5 inča nazivali fabletima (nešto između telefona i tableta). Ipak, ukoliko uzmemo ekstrem iz 2017. godine, kao što je Xiaomi Mi Max 2 od 6,44 inča, i uporedimo ga sa Xperia 1 IV telefonom, vrlo brzo ćemo shvatiti kolika je razlika zapravo u pitanju – Mi Max 2 je širi 17,8 mm i viši 9,1 mm. Zašto? Zato što upoređujemo telefon čiji je odnos stranica 16:9 sa telefonom čiji je odnos stranica 21:9.
Dakle, dobro proverite sve tri dimenzije telefona pre kupovine, a ne samo dijagonalu ekrana, jer se vrlo lako može desiti da vam širina ili visina predstavljaju problem u radu.
“Lažne” dodatne kamere
Iako na sajtovima kao što je AliExpress možete pronaći telefone čije sekundarne kamere su zaista lažne, ovaj put govorimo o trendu dodavanja potpuno funkcionalnih sekundarnih kamera koje ne služe ničemu.
Nije retkost videti da mnogi proizvođači u svoje uređaje, čak i najjeftinije, stavljaju sistem od tri ili više kamera. Ovakav sistem se najčešće sastoji od glavne kamere, ultraširokougaone od 8 MP, makro od 2 MP i senzora dubine, a proizvođač svoj uređaj reklamira kao telefon sa četiri kamere.
Ukoliko kupite ovakav uređaj, senzor dubine je tu da navodno pomogne kod portrait fotografija, a vi zaista možete uslikati ultraširokougaonu i makro fotografiju, pitanje je samo – da li zaista to želite?
Kvalitet ovih kamera je najčešće upitnog kvaliteta, te ćete vrlo brzo shvatiti da je ultraširokougaoni senzor upotrebljiv samo u uslovima idealnog osvetljenja, a makro fotografija je lepa ideja samo na papiru, ali vam neće puno koristiti.
Ukoliko nas neko pita, više bi voleli jednu odličnu kameru, nego jednu prosečnu i tri neupotrebljive.
“Lažne” performanse
Kupci kojima su bitne specifikacije telefona često kupuju uređaje na osnovu sintetičkih testova. Ipak, neki proizvođači imaju istoriju manipulisanja ovim testovima tako što telefon prebace u poseban režim rada kada detektuje da je pokrenut test, što se kasnije neće odraziti na svakodnevni rad.
Još jedna stavka koja se mora uzeti u razmatranje jesu održive performanse, a benchmark testovi to najčešće ne pokazuju. Sistem hlađenja u samom telefonu je ključan faktor na ovom polju – što se telefon sporije greje, to je vreme visokih performansi duže.
Najbolji primer ovoga jesu Snapdragon 888 i Snapdragon 8 Gen 1 čipseti. Qualcomm se za izradu ovih procesora obratio kompaniji Samsung, a njihov proizvodni proces je bio daleko inferiorniji od kompanije TSMC. Ovo je rezultovalo time da se nakon nekog vremena čipset pregrevao i obarao brzinu takta, odnosno da su performanse padale na nivo Snapdragon 865 procesora koji smo videli u uređajima iz 2020. godine.
Srećom, proizvodnja najnovijih Snapdragon 8+ Gen 1 čipseta je vraćena u TSMC fabrike, pa kupci na raspolaganju imaju mnogo stabilnije performanse.
