Mnogi roditelji smatraju da je razgovor sa detetom povišenim tonom efikasna mera vaspitanja, ali struka kaže da je ovo potpuno pogrešno i kontraproduktivno.
Evo kojih 5 naučnih dokaza pokazuju da vikanje na decu donosi više štete nego koristi:
Razlog br.1. Dete vas jednostavno neće razumeti
Psovati dete mlađe od četiri godine u nadi da će razumeti vaša osećanja je uzaludna vežba. Do četvrte godine dete ne može da hoda “u tuđim cipelama”, potrebna nervna vlakna u njegovom mozgu još nisu sazrela. U martu 2017. godine naučnici iz Lajdena i Lajpciga su sproveli eksperimente i otkrili zašto malo dete nije sposobno za empatiju.
Trogodišnjoj deci ispričana je priča o dečaku koji je ostavio čokoladicu na stolu i otišao da se igra u dvorištu. Dok je bio napolju, mama je stavila čokoladu u orman. Na pitanje gde će dečak da potraži čokoladu kada se vrati, sva deca su samouvereno odgovorila: u ormanu. Kada im je rečeno da junak priče traži čokoladicu na stolu (gde ju je ostavio) i da se iznenadio što je nije našao, deca nisu razumela zašto se to dogodilo. Nisu mogli da gledaju na situaciju tuđim očima.
Važno: do četvrte godine dete počinje da razume način na koji drugi ljudi misle. Dok se to ne dogodi, dete u izvesnoj meri ostaje pomalo sebično,a to se ne može ispraviti nikakvim objašnjenjima ili ubeđivanjima, a još manje grdnjom.
Pročitajte i – Fizičko kažnjavanje dece: Tri pitanja koja roditelji sebi moraju da postave
Razlog br.2. Ako dete zna da ćete vikati, prevariće vas
Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu kažu: dete će biti pošteno i priznati krivicu ako zna da odrasla osoba neće psovati i da će se prema njegovom priznanju odnositi sa izvesnom pozitivnošću. Strah od skandala daleko nadmašuje strah od moguće kazne.
Važno: odrasla osoba mora pokazati da mu se ne sviđa postupak deteta , ali da voli ono što je dete iskreno ispričalo o njemu. Nema potrebe odmah napadati prekorima. Ovo će pomoći u formiranju odnosa poverenja, što će postati posebno važno tokom adolescencije.
Razlog br.3. Deca koja se često grde lošije prolaze u školi
Stari Egipćani su govorili da su dečacima uši niže od leđa. Mnogo vekova, štap se smatrao efikasnim sredstvom pomoću kojeg je bilo moguće poboljšati akademske rezultate. Savremeni naučnici se ne slažu sa ovim pristupom.
Naučno je dokazana činjenica: što više roditelji grde dete za loše ocene, ono gore počinje da uči. Začarani krug se zatvara.
“Dobio sam lošu ocenu, što znači da sada nećeš izaći tri dana, nema utakmica. Ti ćeš sedeti i raditi domaći”, takve kazne takođe samo štete .
Ako se roditelji učenika pridržavaju strogog, autoritarnog stila vaspitanja, stalno grde i drže predavanja, onda do 8. razreda možete dobiti pravog buntovnika. Istraživanja pokazuju da takva deca češće gube interesovanje za školu i sklona su tučama i asocijalnom ponašanju. Zbog čestih prekora i ukora, dete počinje da sebe doživljava kao beskorisnu, “lošu” osobu. I ponaša se shodno tome, ulazi u odgovarajuće prokecije.
Važno: roditelji treba da pokušaju da pomognu detetu, a ne da gube vreme grdeći ga povišenim tonom. Topli, poverljivi odnosi u porodicidoprinose visokim ocenama i dobrom ponašanju.
Razlog br.4. Deca takođe doživljavaju emocionalnu ishranu
Uz pomoć hrane, odrasli pokušavaju da se izbore sa nervnom napetošću i melanholijom. Kažu da posebno dobro pomažu slatkiši. Ako se “tretman hranom” oduži dugo, postoji rizik od viška kilograma, piše deti.mail.ru.
Naučnici su otkrili da deca slično reaguju na negativna iskustva. Donedavno je ostalo otvoreno pitanje šta decu čini sklonom emocionalnom prejedanju – geni ili neki spoljni razlozi. Sada je dokazano da atmosfera u porodici pre svega igra ulogu.
Ako je dete često uznemireno ili depresivno, ono će više jesti, a vremenom to može dovesti do viška telesne težine, tj. gojaznosti. Važno: veliku grešku prave roditelji koji pokušavaju da manipulišu detetom slatkišima. Ako koristite čokoladu ili bombone kao način nagrade, a za kaznu lišite slatkiša, to takođe doprinosi emocionalnom prejedanju.
Razlog br.5. Deca vide ono što odrasli ne vide
“Ne raspravljajte se sa odraslima, oni su živeli duže od vas i razumeju više”, – svaki put kada tako povučete dete, rizikujete da uđete u lokvicu. Da, dečji mozak je nezreo i nesavršen. Ali ovo mu daje barem jednu prednost.
U aprilu 2017. američki istraživači su sproveli dva eksperimenta u kojima su učestvovali odrasli i deca uzrasta 4-5 godina. Tokom jedne od njih, i odraslima i deci su pokazane slike fantastičnih životinja. Od njih je traženo da pogledaju određeni deo tela, kao što su šape. Zatim su pokazali sliku iste životinje, ali malo izmenjenu. Odrasli su češće primećivali razlike u izgledu svojih šapa. I deca su češće primećivala razlike u repu, licu i drugim delovima tela koje od njih nije traženo da pogledaju.
Važno: u dobi od 4-5 godina, dete aktivno istražuje svet oko sebe. Ne može, kao odrasla osoba, da zadrži pažnju na jednoj stvari dugo vremena. Ali, kako su naučnici otkrili tokom ovog eksperimenta, deca bolje vide ukupnu sliku, manje elemente na koje odrasla osoba neće obratiti pažnju. Zapamtite ovo sledeći put kada budete imali želju da vičete na svoje dete da prestane da se svađa.
Psovke su očajnički pokušaj roditelja da nešto postignu od deteta, kada su sve mogućnosti da se to uradi “na dobar način” već iscrpljene. Ali efekat je, kako istraživanja pokazuju, često suprotan od očekivanog.
Kada emocije preplave, odrasli treba da pokažu mudrost, da se smire i razmisle kako da utiču na situaciju na druge načine.
