Tokom 80-tih i 90-tih zdravim se smatralo sve što ima deklaraciju „niskomasno“. Puter, jaja, masni sirevi bili su na vrhu spiska „izbegavati“, a šećeru, testima i ugljenim hidratima uopšte nije se prigovaralo. Ali, ta vremena su se promenila.
Predrasude da su masti štetne toliko su ukorenjene da ljudi i dan-danas zaziru od njih. Ali, danas već brojni stručnjaci preporučuju da se u ishranu uključe masti i punomasni proizvodi, kao što su punomasno mleko, gi i kokosovo ulje. Jedan od njih je i dr Mark Hajman, autor knjige “Jedite masno, postanite mršavi”, u kojoj govori i o mitovima koji prate masti u ishrani.
Mit: mast na tanjiru jednako je masti u našem telu.
Stvarnost: iako je taj mit osnova ishrane sa malo masti i nemasnih proizvoda, to je daleko od istine. Konzumacija masti neće vas učiniti debelim. Baš naprotiv, potpuno izbacivanje ili ograničavanje masti u ishrani može da doprinese da se ugojite, često zato što vas ostavlja sa osećajem da ste gladni. I povrh toga, neka proučavanja su utvrdila da masne namirnice mogu da doprinesu mršavljenju.
„Problem sa najvećim brojem dijeta je što im nedostaju ključni sastojci koji doprinose da hrana bude ukusna i čine čoveka sitim”, piše dr Himan . A to su upravo masti. „Zdrave masti su najbolji izvor energije za organizam; one pomažu da metabolizam i mehanizmi za sagorevanje masti rade onako kako treba da rade”, objašnjava on. Istraživanja to potvrđuju.
Mit: zasićene masti su opasne.
Stvarnost: nisu baš toliko opasne. Iako su dugo vremena zasićene masti bile poznate kao neprijatelj naroda broj 1, skorašnja istraživanja pokazuju da nisu baš strašne. Naravno, ne treba preterivati i redovno jesti mnogo putera i sira, ali ako ih povremeno koristite, neće vam naškoditi. Na primer, dr Himan dodaje malo putera u svoju jutarnju kafu. Iako on sadrži zasićene masti, istovremeno je i prilično hranljiv. Gore od putera bi bilo da stavite dve-tri kašičice šećera u kafu. Rafinisani ugljeni hidrati, kako je u novije vreme pokazano, povećavaju šansu od nastanka dijabetesa i srčanih oboljenja.
Mit: sve masti izazivaju zdravstvene probleme.
Stvarnost: masti zapravo mogu da poboljšaju vaše zdravlje. Omega 3 masne kiseline (koje sadrži orašasti plodovi i semenke) jačaju srce i poboljšavaju zdravlje mozga. A mononezasićene masti, kakve sadrži maslinovo ulje, avokado i orašasti plodovi, takođe smanjuju rizik od srčanih oboljenja.
Mit: namirnice bogate holesterolom podižu nivo štetnog (LDL) holesterola
Stvarnost: ranije se zaista upozoravalo na namirnice bogate holesterolom, ali danas se u nauci više ne misli tako. Holesterol iz namirnica ne mora nužno da poveća nivo „lošeg” holesterola u organizmu. Baš naprotiv, holesterol iz namirnica može da poveća nivo „dobrog” (HDL) holesterola.
Ali, pazite na sledeće: trans masti (hidrogenizovane masti) i linolenska kiselina koju sadrže neka rafinisana biljna ulja mogu da naškode vašem zdravlju. Pazite i kad kupujete prerađenu (gotovu) hranu. Pogledajte sastav. Ponekad u deklaraciji ne piše baš „trans masti” ali ako se u sastavu tih namirnica nalaze hidrogenizovane masti, svakako ih zaobiđite.
Mit: masti su loše za sportske rezultate.
Stvarnost: neki atletičari koj se bave sportovima izdržljivosti u stvari su na ketogenoj ishrani. Ta ishrana podrazumeva da se 70 do 75% dnevnog unosa kalorija dobija iz masti, a samo 10% iz ugljenih hidrata. Iako su prednosti i mane te ishrane još uvek predmet istraživanja, naučnici su skloniji da smatraju da nas ovakva ishrana može pripremiti da potrošimo rezerve masti, bolje nego ugljeni hidrati. Isto tako, namirnice za ketogenu dijetu nisu krompirići i čizburgeri, nego ydrave stvari kao što su avokado, jaja, kikiriki, orasi i slično. Organizmu je potrebno oko tri do pet nedelja da se prilagode ishrani sa malo ugljenih hidrata i mnogo masti. Takođe, ako ste konzumirali obrok bogat mastima, trebalo bi da sačekate bar dva sata pre treninga, savetuju nutricionisti.
Preuzeto: Zdrahrana.com
