Da li možete da se razbolite od jedenja snega? Da li će vitamin C zaštititi od prehlade? Da li je bezbedno šetati napolju sa temperaturom? Pedijatar Ekaterina Poteriaieva za poratl deti.mail.ru govorila je o najčešćim mitovima o zimskoj prehladi:
Mit broj 1 – Dete ima upalu srednjeg uha/curenje iz nosa/groznicu jer je bilo izloženo vetru napolju. U stvari: uzrok upale srednjeg uha i curenja iz nosa kod dece, kao i većine stanja u kojima temperatura raste, je virusna ili bakterijska infekcija. Virusi i bakterije se ne mogu “naduvati” na ulici. Pošto kapa ne pristaje čvrsto uz uši, ne može se razviti ni upala srednjeg uha. Mnogo je lakše zaraziti se u zatvorenom prostoru: u vrtiću, školi, kod kuće.
Virus, dospevši na mukoznu membranu (najčešće nazofarinks), brzo se vezuje za njega i prodire. Dalje, umnožavajući se u ćelijama sluzokože, izaziva simptome virusne infekcije. Ponekad bakterija (na primer, pneumokok) dospe na zahvaćenu sluzokožu (na primer, srednje uho) – i počinje bakterijska infekcija (akutni otitis srednjeg uha). Vetar i nepokrivene uši ni na koji način neće uticati na ovaj proces.
Mit broj 2. Dete se razbolelo jer je jelo sneg. U stvari: teorija da hladna hrana i pića mogu izazvati respiratorne infekcije poznata je još od vremena Hipokrata (460–370 pne). Tada se verovalo da zdravlje zavisi od ravnoteže toplote i hladnoće, vlažnosti i suvoće. Ova ideja živi i danas. A uzrok respiratorne infekcije, posebno u razgovorima sa roditeljima, često se navodi kao sneg koji je dete jelo na ulici. U stvari, uzrok čestih bolesti kod dece su virusne infekcije koje prodiru kroz nos i adenoidno tkivo.
Nema dokaza da respiratorni virusi mogu da napadnu oralnu i ezofagealnu sluzokožu. To je zbog njihove anatomske strukture. Na primer, ne sadrže virusne receptore, kao što je ICAM-1, koji deluje kao receptor za rinoviruse i koji se takođe nalazi u adenoidnom tkivu. Kada dete jede hladnu hranu ili piće, usta i gornji jednjak postaju hladni. Nosna šupljina i adenoidi se nalaze više i kada jedu nešto hladno ne hlade se jer nisu u kontaktu sa tim.
Pored toga, nisu pronađeni dokazi da jedenje hladne hrane može dovesti do respiratorne infekcije. Naprotiv, nakon hirurškog uklanjanja adenoida, preporučuje se da detetu date sladoled nekoliko dana za ublažavanje bolova. Takođe, hladna hrana (u našem slučaju sneg) dolazi na kratko u kontakt sa usnom dupljom (posle nekoliko sekundi ponovo se zagreva), što ne dovodi do bilo kakve promene na sluzokoži.
Mit br. 3. Ne možete hodati sa detetom kada temperatura raste. U stvari: kada temperatura poraste na febrilne nivoe, hodanje po hladnoći zaista nije prijatno, posebno ako se beba ne oseća dobro. Ali kada se dete oseća bolje i temperatura padne, možete izaći napolje – kratka šetnja neće uticati na dalji tok bolesti. Činjenica da dete udiše hladan vazduh neće komplikovati tok bolesti. Pneumonija ili upala srednjeg uha neće se razviti od hodanja jer su to bakterijske infekcije. Ako je potrebno da pokažete bebu lekaru, možete ga na pregled čak i sa visokom temperaturom.
Mit broj 4: Glava gubi najviše toplote, pa zimi treba da nosite šešir. U stvari: ovaj mit je postao široko rasprostranjen 50-ih godina prošlog veka. U arktičkim uslovima, kada su svi delovi tela (osim glave) bili prekriveni toplom odećom, ljudi su većinu telesne toplote gubili preko glave. Kasnije je u British Medical Journalu objavljeno opovrgavanje: studije su potvrdile da se kroz glavu ne gubi više od 7% toplote.
Brojna istraživanja potvrđuju da su glava, vrat i grudni koš generalno osetljiviji na hladnoću od drugih delova tela, zbog čega se ljudi osećaju kao da gube više toplote kroz glavu. Ali ovo su samo osećanja. Međutim, ne biste trebali misliti da zimi možete šetati bez kape. Lekari preporučuju pokrivanje svih izloženih delova tela kada izlazite napolje tokom hladne sezone.
Mit broj 5. Svaka alergija nestaje zimi. U stvari: najčešći tip alergijskog rinitisa je uzrokovan polenom. Zimi, ova vrsta alergije zaista bledi u pozadinu. Ali drugi alergeni – kao što su grinje kućne prašine i buđ – ostaju u kućama tokom cele godine. Ponekad su zimi čak i aktivniji, jer se stanovi ređe provetravaju zbog hladnoće, ljudi manje šetaju i više ostaju kod kuće. A soba može biti vruća i vlažna.
Mit broj 5. Svaka alergija nestaje zimi. U stvari: najčešći tip alergijskog rinitisa je uzrokovan polenom. Zimi, ova vrsta alergije zaista bledi u pozadinu. Ali drugi alergeni, kao što su grinje kućne prašine i buđ, ostaju u kućama tokom cele godine. Ponekad su zimi čak i aktivniji, jer se stanovi ređe provetravaju zbog mraznog vremena, ljudi manje šetaju i više ostaju kod kuće. A soba može biti vruća i vlažna.
Mit broj 6: Da biste sprečili prehladu, svom detetu treba da date multivitamin i vitamin C. Činjenica: Više od 1.100 roditelja sa decom uzrasta od 5 do 12 godina učestvovalo je u anketi iz oktobra 2018. Oko 51% ispitanih roditelja izjavilo je da daju svom detetu vitamine ili suplemente (kao što su vitamin C ili cink) za sprečavanje prehlade. Da, preporučena dnevna doza vitamina C (30-80 mg) pomaže u održavanju zdravlja našeg imunološkog sistema, ali, nažalost, nema apsolutno nikakvog uticaja na respiratorne viruse.
U stvari, većina stručnjaka se slaže da vitamin C pomaže u skraćenju trajanja bolesti kao i placebo pilula. Velike doze vitamina C obično nisu štetne, ali imaju neželjene efekte kao što su kamen u bubregu, mučnina i dijareja. Raznovrsna ishrana koja uključuje povrće i voće (na primer, dnevna doza vitamina C se nalazi u jednoj pomorandži), pranje ruku je ono što je zaista dobro za dete. I uvek, a ne samo tokom epidemije virusa i gripa.
