5 načina da imamo energije ceo dan

Često se ljudi žale da su iscrpljeni, nemaju dovoljno energije, ili da im nivo energije varira gore-dole. Neke jednostavne korekcije u ishranu doprineće da imamo stabilne nivoe energije na duže periode.

Pomozite ćelijama da proizvode energiju. Postoji jedna supstanca koja podstiče proizvodnju energije u ćelijama, uključujući i onu potrebnu za bolje funkcionisanje mozga. To je koenzim Q 10. Nažalost, sa starenjem, ili usled bolesti, nastaje manjak ovog nutrijenta u telu. Zato ga treba uneti spolja. Posebno dobar izvor su mahunarke (sočivo, pasulj, soja) i orašasti plodovi.
Jedite svaka 2-3 sata. Kad smo u žurbi, često nam se desi da protekne mnogo vremena između obroka. To i te kako utiče na nivo energije. Da bismo održali nivo energije, neophodno je da sprečimo da nam nivoi šećera u krvi osciluju; jer ako se to desi, dolazi do hormonske reakcije koja dovodi do energetske klackalice – jednog trenutka se osećamo dobro, a narednog iscrpljeno. Najbolji i najlakši način da se održi konstantan nivo šećera u krvi je da jedemo na svaka dva ili tri sata. To uopšte ne mora da bude mnogo hrane – dovoljno je nešto gricnuti. Ali, moramo da se toga dosledno držimo. 
Obezbedite dovoljno cinka ishranom. Cink je uključen u desetine hemijskih reakcija koje su povezane sa generisanjem energije u telu, pa je unošenje dovoljne količine cinka kroz hranu veoma važno za energiju. Cink je neophodan za zdravlje krvi, kostiju, mozga, srca, jetre i mišića. Kako uneti dovoljno cinka? Konzumirajte svakodnevno neku od kvalitetnih namirnica bogatih cinkom: klice žitarica, bundevino i suncokretovo seme, crni luk, šargarepa, zeleno lisnato povrće, grašak…
Unesite dovoljno vitamina B. Oni su suštinski važni za proizvodnju energije. Važno je znati i sledeće: što više stresa doživljavate, to više gubite tih vitamina iz organizma. Pošto se vitamini B ne proizvode i ne skladište u telu, da bismo održali stabilne nivoa energije svakodnevno treba konzumirati namirnice bogate ovim vitaminima. Neki od najboljih izvora su: integralni pirinač, korenasto povrće, bundevino seme, jagode, kelj, zeleno lisnato povrće i mahunarke. A ako smatrate da vam je to neophodno, povremeno možete uzeti suplemente B kompleksa. 
Uključite proteine u svaki obrok. Mada je u današnje vreme sinonim za proteine postalo meso, to je potpuno pogrešna predstava. Ima mnogo drugih, i mnogo zdravijih, sjajnih izvora proteina, uključujući: bundevino i suncokretovo seme, naut (leblebije), sočivo, avokado, orasi i bademi. Proteini postojano oslobađaju energiju tokom vremena što pomaže da nivo šećera u krvi ne opadne naglo. Dakle, kad hoćete da pripremite grickalice da ih imate pri ruci, postarajte se to ne bude čokoladni keksi i sl. – već golica, suncokret, orasi, bademi…

Preuzeto: Zdravahrana.com

Be the first to comment

Leave a Reply