I sami razumemo koliko je važno poverenje: kada dete može da nam se obrati sa bilo kojim pitanjem i ne plaši se da prizna svoje postupke, tada svaki problem može da se reši. Međutim, izgubiti poverenje deteta je, nažalost, lakše nego što se čini. Kojih 5 situacija mogu da ga unište, kaže Dijana Maškova, autor knjige obuke za roditelje „ABC srećne porodice“ i majka petoro dece.
Neispunjena obećanja
Obećanja su važan deo društvenih odnosa koje dete uči prvenstveno kroz interakciju sa roditeljem. Kada detetu nešto obećamo, to znači da se obavezujemo da ćemo to u budućnosti i ispuniti po svaku cenu. Ako roditelj olako shvata svoje reči i zanemaruje svoje obaveze, onda dete razvija određenu uzročno-posledičnu vezu: mama i tata su rekli da će to da urade, ali nisu, što znači da sledeći put nema smisla da se na njih oslanjam.
Naravno, nismo svemoćni i ne možemo da utičemo na okolnosti, ali ipak možemo nešto da uradimo. Bolje je ređe davati obećanja, ali pažljivije i samo u odnosu na ono u šta smo sasvim sigurni. Tada će dete biti uvereno da može da veruje rečima roditelja.
Nije ni čudo što kažu da je gorka istina bolja od slatke laži. Naravno, ne bi trebalo odmah da nabacite svom detetu sve teške životne okolnosti i ružne činjenice do najsitnijih detalja. Informacije treba davati selektivno, pažljivo i uravnoteženo. Na osnovu uzrasta. Ali princip je isti – dete treba da nauči sve najvažnije od roditelja.
Ekstremni primer „bele laži“ je kada dete od nepoznatih ljudi sazna važne porodične istine, ali mu roditelji nisu rekli, mislili su: „Bolje je za njega“. I na kraju, „bolje“ se pretvara u potpuni gubitak poverenja, odlazak deteta od kuće, odbijanje poverenja „tim ljudima koji me lažu“ i gubitak autoriteta.
Poređenje sa drugom decom
Živeći u svetu stalne konkurencije, ponekad nesvesno pokušavamo da je nametnemo svojoj deci. Ali to može dovesti ne samo do razvoja kompleksa kod deteta, već i do razdora u porodici. Kada na onaj ili ovaj način omalovažavamo dete poređenjem, već podstičemo i neprijateljstvo među braćom i sestrama, pretvarajući njihove živote u nadmetanje za roditeljsku ljubav.
Dete mora da shvati da ćete ga svako voleti , da niko nikada neće zauzeti njegovo mesto, da je za mamu i tatu jedinstveno. Dete je prikladno porediti samo sa samim sobom – juče nisi umeo, a danas već umeš, ranije nisi znao, a sada već razumeš. U tom slučaju dete će moći da vidi sopstveni napredak i da dobije pozitivnu motivaciju da nastavi dalje.
Otkrivanje dečjih tajni
Nažalost, često se može primetiti situacija: dete je podelilo tajnu sa majkom, zamolilo je da čuva tajnu, a majka je rekla baki, ocu ili celoj porodici odjednom. Još gore – prijatelju, učitelju, treneru. Da, možda je tajna u očima odraslih bila beznačajna, ali za dete je situacija jako važna: verovao je mami, ali je grubo izneveren. Formira se uverenje – glupo je verovati, sve treba da zadržiš za sebe.
Ili razmislite o drugoj situaciji: rođak, učitelj ili bilo ko govori protiv deteta. I roditelj staje na stranu „optužbe“. Čak i ako dete pogreši sto puta, u takvim situacijama mu je važno da zna da majka neće prestati da ga voli, a ni otac neće da ga osudi, čak i ako je postupilo potpuno pogrešno.
„Biti na strani deteta“ ne znači udovoljavati mu u svemu i podsticati loše ponašanje. Neophodno je razgovarati o neprikladnom ponašanju kod kuće, veoma je važno pomoći detetu da pronađe rešenje. Ali ne možete se „odreći“ sopstvenog sina ili ćerke – kako dete to često shvata.
Fizičko i verbalno kažnjavanje
Ovo je direktan put ka uništenju odnosa poverenja. Roditelj koji digne ruku na svoje dete pretvara se iz glavnog izvora zaštite u pretnju, a to može da dovede i do ozbiljnih posledica i umnogome uništi poverenje koje se gradi godinama. Ne manje štete nanose i verbalne kazne: pretnje, uvrede, ponižavanje, podsmeh, preterani zahtevi, neprihvatanje deteta, ignorisanje.
Teško se gradi, lako gubi
Držanje predavanja detetu o važnosti poverenja među najmilijima neće pomoći ni na koji način ako nesvesno, bez namere, dozvolimo da se takve situacije dešavaju iz dana u dan. Poverenje je kao parče papira: ako ga zgužvamo, a zatim ponovo ispravimo, više neće biti tako glatko kao pre, čak i ako se jako trudimo.
Dečje poverenje je nešto neprocenjivo što se vrlo lako pokvari. Međutim, ako se postupa pažljivo, to je najvažniji izvor roditeljskog mira. Na kraju krajeva, ako naša deca sa sigurnošću znaju da ih nećemo prevariti , nećemo im namerno naneti bol i sigurno ih nećemo izdati, biće im mnogo lakše da nas čuju i ponašaju se razumno.
