Dobro je znati šta povećava stres, zato što to onda možemo svesno da izbegnemo – i da na taj način ublažimo svakodnevne stresove.
Hteli mi to ili ne, svaki dan je pun stresa koji ne zavisi od nas. Međutim, neke naizgled naivne stvari koje sami radimo mogu da nam učine dan još stresnijim. A u našoj je moći da ih izbegnemo. Evo o čemu se radi.
Neuravnotežena ishrana. Kad nemamo vremena i inače se osećamo nervozno, umesto da sebi napravimo zdravu salatu npr. sa maslinovim uljem, feta sirom i avokadom, po svoj prilici ćemo pojuriti za čokoladicama, pomfritom, pitama, čipsom, koka-kolom i sl.
Međutim, ono što jedemo (ili ne jedemo) značajno utiče na opšte fizičko i mentalno zdravlje. Neophodno je konzumirati dosta svežeg voća i povrća, piti dovoljno vode, koristiti zdrave masti (maslinovo ulje umesto rafinisanog suncokretovog npr.) i kvalitetne belančevine. Ako se ne hranimo ispravno, nećemo se osećati najbolje; to se ne desi smesta, ali se vremenom nagomilava i stvara nepotreban stres našem organizmu. Neke namirnice nam pomažu da smanjimo stres; na primer, one koje su bogate omega 3 masnim kiselinama koje snižavaju nivo hormona stresa (npr. laneno seme), ili magnezijumom, koje doprinose opuštanju (npr. crna čokolada sa 70% kakaoa). Ove namirnice takođe doprinose prevenciji srčanih oboljenja i depresije.
Previše razmišljanja. Kad vam se desi nešto loše, da li mislite na to cele nedelje? Da li stalno premišljate šta je pošlo naopako i kako ste mogli da uradite nešto bolje? Za većinu ljudi je to prilično uobičajeno. Ali, kad steknemo naviku da gotovo opsesivno premišljamo o nekim događajima, to počinje da negativno utiče na nas. Takvo premišljanje nas iscrpljuje. Istraživanja su pokazala da takv vrsta “mozganja” može da pokrene niz negativnih psihičkih efekata, uključujući strepnju, depresiju, posttraumatski poremećaj, preterivanje u jelu i piću i dr.
Postoji razlika između nastojanja da se reši neki problem i stalnog vraćanja na nešto što niste uradili dobro (npr. svađa sa bliskim osobama, greška na poslu i sl). Svi greše, pa ako smo i mi pogrešili, to nije ništa neuobičajeno i strašno. Osim toga, ono što je prošlo ne možemo da ispravimo, tako da je u tom slučaju jedini delotvoran stav da se svesno fokusiramo da u sadašnjosti uradimo ispravnu stvar.
Stalno kašnjenje. Možda mislite da zakasniti nekoliko minuta nije strašno, ali to može da postane problem ako vam pređe u naviku: može da stvori popriličan broj neprijatnih situacija na poslu, u odnosima sa prijateljima i sl. Ako stalno kasnite, to utiče na način na koji vas ljudi doživljavaju; ako redovno kasnite na poslu, mogu pomisliti da ste zabušant; a prijatelji i bliske osobe mogu početi da misle da vam nije stalo do njih. I eto dodatnog izvora stresa u vašem životu.
Ovaj problem se lako rešava, pod uslovom da hoćete da ga rešite. Ako znate da stalno kasnite, svesno odlučite da krenete tamo gde ste naumili petnaestak minuta do pola sata ranije nego što ste nameravali. Najverovatnije je da ćete onda stići na vreme.
Rad bez pauze. Možda mislite da je najbolji način da uradite posao tako što ćete ceo dan ostati za radnim stolom. Naprotiv, to može da vas uspori i doprinese da napravite više grešaka. Ima ljudi koji se hvale da rade dugo bez pauze; to je možda istina, ali je verovatno da njihov rad baš i nije kvalitetan. Mnoga istraživanja su ukazala da produktivnost opada ako ne napravimo odgovarajuću pauzu. A opadanje produktivnosti može da izazove dodatne nesporazume i probleme na poslu. Osim toga, dugo sedenje je u fizičkom pogledu veoma nezdravo.
Veoma je važno da napravite pauzu, kako biste rabistrili mozak. Ručak, pauza za kafu i šetnja bi trebalo da postane deo vaše svakodnevne rutine. Čak i ako niste završili sav posao.
Zakidanje na spavanju. Ako vam se često dešava da zaspite tokom dana, trebalo bi da razmislite o redovnom odlasku na spavanje u utvrđeno vreme uveče. Savremeni život jeste ubrzan i istina je da ima mnogo posla da se uradi. Ali, zakidanje na snu može da smanji kvalitet vašeg rada, smanji sposobnost rasuđivanje, poveća verovatnoću grešaka, pa i povreda na radu. Da i ne pominjemo da manjak sna loše utiče na zdravlje (pad imuniteta, rizik od dijabetesa, povišen pritisak, pa i srčani problemi).
Dakle, postarajte se da sebi obezbedite bar 7 sati spavanja dnevno – najbolje je poći u krevet pre 11; onda možete da ustanete ranije ujutru i brže i efikasnije obavite po
Preuzeto: Zdravahrana.com
