Ovih dana poruku “Razgovarajte sa decom” čuli smo više puta, i zaista zdrava komunikacija sa mališanima je ključna za njihov razvoj i vaspitanje – u tome se slažu mnogi stručnjaci. Deca su uglavnom osetljivija nego što mislimo i na razlčličite načine mogu razumeti naše reči, pa je važno da se poruke, saveti i lekcije prenose jasno i precizno. Međutim, u afektu ponekad kao roditelji kažemo možda nešto i što ne bi trebalo i što može nepovoljno da utiče na dete. Često su to fraze kojma pokazujemo da ne razumemo njihove emocije, kao i rečenice kojima ih suptilno govorimo da ih potisnu, što može izazvati teškoće tokom odrastanja, kao i u odraslom dobu.
Evo kojih 5 fraza ne bi trebalo da govorite svojoj deci:
1. “Prestani da plačeš” ili “Ne plači”
Jedina stvar o kojoj roditelj sanja kada mu deteplače jeste da prestane. Stoga, fraza: “Prestani da plačeš!” – izlazi sam od sebe. Međutim, veoma je važno da deca mogu da izraze svoje emocije, a plač je sasvim prirodan i sasvim normalan način da se to uradi. Ako detetu kažete da treba da prestane da plače, ono će osetiti da radi nešto pogrešno, postiđeno, da nema pravo da doživljava emocije koje doživljava. Umesto “Prestani da plačeš” prikladna fraza bi bila: “Razumem da si uznemiren i saosećam se sa tobom.” Nakon što to izgovorite, strpljivo sačekajte da se emocije slegnu. U ovom trenutku, usmerite pažnju svog deteta na nešto pozitivno.
2. “To su gluposti”
Ukoliko vam se dete požali na nešto i vi pokušate ovom frazom da ga tešte, nećete ostvariti rezultata kakav ste želeli. Na ovaj način vi obezvređujete njegove emocije. Takve reči, umesto da pomognu detetu da se oseća bolje, nateraće ga da oseti nevažnost i beznačajnost sopstvenih osećanja. Čak i ako vam se čini da razlog zbog kojeg je dete bilo uznemireno besmisleno, važno je da ga ne ignorišete. Emocije koje dete sada doživljava prilično su uporedive sa vašim iskustvima zbog nečeg zaista ozbiljnog. Umesto “To su gluposti”, možete koristiti prikladniju frazu – “Vidim da si uznemiren. Hoćeš da razgovaramo o tome?” Dajte do znanja detetu da ste tu, u blizini i da ste spremni, ako je potrebno, da priteknete u pomoć.
3. “Upozorio sam te” ili “Trebalo je da predvidiš,”
U redu je da kritikujete decu kada naprave grešku, ali u tome ne treba preterivati. Kada dete napravi grešku, najvažnije je da iz nje izvuče lekciju. Preterano kritikovanje i izazivanje kod deteta osećaja sramote za ono što se dogodilo, u budućnosti, kada se suoči sa nekom vrstom problema, dete će se verovatno povući u sebe i neće vam se obratiti za pomoć. Umesto nametanja osećaja krivice, možete da mu kažete – “Pogrešio si. Potrudi se da se to više ne ponovi. Hajde da razmislimo kako da poboljšamo situaciju?”
4. “Čega se toliko plašiš” ili “Nemaš čega da se plašiš”
Čudovišta ispod kreveta, čudovišta u ormaru, iznenadni lavež pasa, grmljavina i munje, razdvajanje od roditelja – to su uobičajeni strahovi iz detinjstva. Naravno, kada svom detetu kažete da sve ovo apsolutno nije strašno, želite da ga smirite. Ali u stvari, pokazujete da vam intenzivan strah koji on doživljava nije bitan. Prikladnija fraza je: “Razumem da si uplašen. Zašto te ovo plaši?” Važno je da pokažete da osećanja svog deteta shvatate ozbiljno, kao i da želite da ga razumete i zajedno potražite rešenej kako da prevaziđete strah.
5. “Razvedri se, budi veseliji”
Kada kažete svom detetu da bude veselije kada je uznemireno nije najbolji način da se reši problem i da ga smirite. Ovako pokazujete mališanu da je loše biti tužan i da treba da potisne emocije i nabaci lažni osmeh na lice. Vremenom će se dete navići na činjenicu da tuga mora biti skrivena, i može se zatvoriti u sebe. Bolje je reći: “Razumem zašto si tužan. I mene bi to uznemirilo. Ali veruj mi da će biti sve u redu i da ćemo naći drugo rešenje.” Neka vaše dete shvati da je tuga sasvim normalna, ali da nakon nje uvek dolazi sreća.
