Najveća misija mnogih roditelja jeste kako da dete ode mirno na spavanje, odnosno da obezbede detetu kvalitetan san, ali i da se sami oslobode neprospavanih noći. Ipak, u želji da dete uspavaju, mame i tate prave neke od tipičnih grešaka koje narušavaju san mališana:
1. Postajemo krevet našeg deteta
Kontakt koža na kožu je veoma važan za bebe. Međutim, ako se vaša beba navikne da zaspi isključivo u vašem naručju, nemojte se iznenaditi ako kasnije ne voli da spava u krevetiću.
“Zajedničko spavanje , koje mnogi stručnjaci i same majke smatraju korisnim za zdravlje bebe, ne znači da bebin krevetac treba da zamenite sobom”, kaže Džudit Ovens, direktorka Centra za pedijatriju i poremećaje spavanja u Dečjoj bolnici u Bostonu, SAD. “Ako ste ipak napravili ovu grešku, onda kada beba napuni tri-četiri meseca, pokušajte sledeće: stavite pospanu, ali još neuspavanu bebu u kolevku. Ako počne da plače, podignite ga, umirite, ali ne dajte da zaspi, pa ponovite postupak. Vaš zadatak je da obezbedite da dete poveže krevetac sa spavanjem.”
2. Ne razdvajamo hranjenje i uspavljivanje
Greška koju prave mnoge majke je dojenje neposredno pre spavanja. Kao rezultat toga, dete razvija naviku da zaspi samo u naručju i sa dojkom u ustima. Sada svaki put kada se beba probudi noću, moraćete da je nahranite pre nego što uspe da zaspi, jer… Ona jednostavno ne zna kako da zaspi drugačije.
Važno je shvatiti da je uspavljivanje veština koja se može obučiti. Ova mera će pomoći da se ispravi situacija – izvršite poslednje hranjenje najkasnije 20 minuta pre nego što beba zaspi. Hranite bebu u drugoj prostoriji od one u kojoj će spavati tako da hrana više nije povezana sa snom. Pre spavanja stavite bebu u krevetac i ostanite neko vreme uz njega, ali je nemojte podizati. Sve metode regulisanja dečijeg sna treba početi da se koriste ne pre nego što dete napuni 4 meseca.
3. Pritrčavamo detetu na svaki zvuk
Ako beba plače, onda mu, naravno, treba prići i smiriti ga. Ali ne biste trebali da žuriti u krevetić nakon svakog “cvilenja” ili kenkanja – svaki put napravite malo dužu pauzu. Dajte svom detetu priliku da se smiri i samo zaspi. Bićete iznenađeni, ali u polovini slučajeva će se upravo to dogoditi.
Isti princip važi i za stariju decu. Ako na prvo kucanje upadnete u sobu vašeg deteta, nemojte se iznenaditi što će ono početi da se plaši mraka i čudovišta, jer svojim ponašanjem pokazujete da dom možda nije siguran.
4. Praktikujete spavanje u kolima
Ako dete redovno zaspi u automobilu ili drugom obliku transporta, njegov mozak će početi da povezuje osećaj kretanja sa uspavljivanjem. Tokom kratkog putovanja, na svaki mogući način ometajte dete, sprečavajući ga da zaspi. Ako se ne može izbeći spavanje u transportu, onda ne brinite – samo se uverite da 50-75% ukupnog spavanja deteta bude u krevetu u zatvorenom prostoru.
5. Učenje bebe savršenoj tišini
Ako se dete od rođenja navikne da zaspi samo u smrtnoj tišini, onda ćete morati da održavate ovu tišinu naredne 3-4 godine. Hodajte na prstima, nikada ne zalupajte vratima, stavite telefon na nečujno zauvek i zamenite obične prozore zvučno izolovanim.
Ako vas ova mogućnost ne čini srećnim, vodite normalan način života, uključujući i kada dete spava. Dečji nervni sistem je veoma fleksibilan i lako se prilagođava okolini. Ako beba nauči da spava uz umerenu buku, onda ga neće probuditi ni lavež psa ni zvono na vratima.
