O brutalnim kaznama iz srednjeg veka mnogi još uvek pričaju, ali kada se u obzir uzmu zakoni pod kojima su kazne sprovođene, onda one i imaju smisla.
Ljudi su odavno shvatili da im je potreban sistem kazni kojima će se disciplinovati “nepoželjno ponašanje”, a u srednjem veku su takve kazne bile užasne.
Naime, pre nekoliko stotina godina, u srednjovekovnoj Evropi, društveno prihvatljivo ponašanje podrazumevalo je stvari kakve su danas nezamislive. Ko ne bi poštovao pravila, bio bi nasjtrože kažnjen.
Na sreću, većina ovih zakona i zabrana više ne postoje:
Igranje tenisa (ukoliko ste siromašni)
Zakonom iz 1495. godine, dečacima koji nisu bili plemići bilo je zabranjeno da igraju tenis, jer se smatralo da se na taj način podstiče kockanje. Zakoni su se primenjivai tokom cele godine, izuzev Božića, a čak i tada su smeli da se igraju isključivo u zatvorenom prostoru, odnosno u kući svog gospodara.
Igranje fudbala
Fudbal se nije smatrao preterano civilizovanom igrom u to vreme. Zapravo, i nije ličio na fudbal kakav danas poznajemo – na terenima je nastajao pravi rat, sa puno štete, pa čak i smrtnim ishodima. Engleski kralj Edvard II je 13. februara 1314. godine čak izdao naredbu o zabrani fudbala u Londonu. Tadašnji gradonačelnik Londona rekao je da ova igra stvara veliku gužvu i nemire u gradu, sa javnih fudbalskih igrališta čuje se velika buka, a iz toga “mogu da proizađu razna zla“. Zabrana fudbala ukinuta je 1650. godine.
Umreti u parlamentu
Prema anketi sprovedenoj 2007. godine, ovo je jedan od najblesavijih zakona u istoriji, koji se, verovali ili ne, u Velikoj Britaniji i dalje primenjuje. Naime, u srednjem veku je odlučeno da svako ko umre u parlamentu ima pravo na državnu sahranu. Sasvim je očigledno da je nekada neko od običnih podanika u to doba iskoristio neku rupu u proceduri da bi obezbedio ovu privilegiju nekom bližnjem, tako da je ubrzo doneta odluka da je umreti u parlamentu strogo zabranjeno.
Udati se bez dozvole gospodara
Strašan zakon koji ukazuje na to koliko je loše biti na samom kraju društvene lestvice. Naime, u to vreme mogli ste da zapadnete u velike nevolje ukoliko biste se udali bez znanja svog gospodara. Međutim, to nije najgore od svega. U slučaju smrti supruga, gospodar bi u kratkom vremenskom periodu pronašao svojoj sluškinji drugog muža, a ko nije želeo da sarađuje bio bi najstrože kažnjen.
Ukrasti mrtvog kita
Ovaj zakon ima više smisla kada shvatite da je srednjovekovna palata u osnovi bila sve. A kitovi su, očigledno, bili na meniju – ali samo za kralja i kraljicu.
Pranje ovaca
U slučajevima iz 1200-ih godina koje je zabeležio Nejtan Belofski u svom delu “Knjiga čudnih i radoznalih pravnih neobičnosti”, celo selo, posluga i ostali, bili bi kažnjeni ukoliko ne bi oprali gospodarovu ovcu. Verovatno se iza svega toga krije neka priča, ali nažalost niko nije ostavio nikakve detalje.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
