1980-tih godina je vladala fobija od masti, a danas, može se reći, vlada fobija od šećera. Nema, međutim, nikakvog razloga da zaziremo od šećera koji namirnice prirodno sadrže, a čak i dodati šećer ima svoje mesto u sistemu zdrave ishrane. Evo zašto i kako.
Šećer iz voća i povrća je ZDRAV. Nema nikakvog razloga brinuti se o šećeru koji se prirodno nalazi u voću, povrću i mlečnim proizvodima. Ako se kaže da šećer doprinosi gojaznosti, srčanim oboljenjima i dijabetesu, treba znati da se to odnosi pre svega na rafinisani šećer u prerađenim namirnicama, odnosno, na suvišni šećer koji nepotrebno unosimo. Ako ste odlučili ta konzumirate manje šećera, onda jedite manje slatkiša, zašećerenih napitaka ili sokova. Umesto toga, jedite voće i povrće. Naprosto, jedite u normalnim količinama one namirnice koje su bile sasvim prirodne i normalne u ishrani kao što je bila, na primer, pre 100 godina.
MALO dodatnog šećera nije problem. Jedna je stvar ako za doručak pojedete krofnu, za užinu čokoladnu štanglicu, pa uzmete veliku papirnu čašu ili konzervu kole za poneti. Ali, ako pojedete ovsenu kašu zaslađenu sa malo smeđeg šećerom za doručak, suvo voće za užinu a za poneti uzmete npr. zeleni čaj zaslađen sa malo meda, to je nešto sasvim drugo. Važeće nutricionističke preporuke u Americi, na primer, kažu da iz tzv. dodatog šećera ne treba da potiče više od 10% ukupno unetih kalorija. Da biste to postigli, ograničite konzumaciju keksa, kolača i zašećerenih napitaka – a ne konzumaciju voća i povrća. Čak i ako su slatkiši koje kupite “zdravi”, navodno zato što su zaslađeni agave sirupom ili medom, za vaš organizam je to ipak samo dodatni šećer – isto kao i beli šećer.
Dodati šećer može vam POMOĆI da se hranite zdravije. A opet, ne treba biti toliko biti opsednut eliminacijom šećera da jedete nezaslađenu kašu ujutru, ili pijete potpuno gorku kafu ili čaj. Ako vam malo preliva od meda i senfa pomogne da pojedete veliku porciju salate, onda to ima pozitivnu zdravstvenu ulogu. Na kraju krajeva, svi mi prirodno volimo sladak ukus. Ishrana iz koje bi svaki dodati šećer bio potpuno isključen zaista bi bila bljutava.
Kad intenzivno trenirate, šećer je OK. Ako se bavite bilo kojom zahtevnijom fizičkom aktivnošću, kao što su na primer trčanje na duže staze i intenzivna vožnja bicikla, onda znate da vam je potrebno nešto što se lako vari i brzo daje energiju – tu neće pomoći šargarepa ili kocka tofua, ma koliko da su zdravi. Jednostavno, nećete moći da ih svarite dok ste u pokretu i izloženi intenzivnom fizičkom naporu. Ako nameravate da se pentrate po brdima 6 sati, svakako da nećete za užinu poneti ovsenu kašu.
Slatke stvari su UTEŠNE. I psihološki momenat je važan. Slatke stvari su ipak neka vrsta utehe – to je u ljudskoj prirodi. Na primer, imali ste loš dan i jedu vam se čokoladni kolačići. Sigurno je da u takvoj prilici nećete poželeti kuvani krompir. Povremeno se poslužiti čokoladom ili finim slatkišem kad hoćete da podignete raspoloženje je sasvim normalno, pa čak i dobro. Međutim, ako uvek kad se osećate neraspoloženo posežete za slatkim, to niti rešava vaše probleme, niti je zdravo. Povremeno pojesti nešto intenzivno slatko je jedna stvar, a redovno i svakodnevno jesti takve stvari je nešto sasvim drugo.
Slatkiši su element DRUŠTVENOG života. Izaći da prijateljima na kafu i kolače, poslužiti se tortom na porodičnim okupljanjima, pojesti čokoladicu ili sladoled u pauzi sa kolegama na poslu – to je neka vrsta rituala koja pomaže da se stvore i održe društvene veze. U nauci je poznato da su dobre društvene veze povezane i sa boljim zdravljem i sa zdravijim starenjem. U ovom slučaju, pozitivnost životnog iskustva preteže nad negativnim uticajem konzumacije dodatog šećera. Na kraju, setimo se stare izreke – da ne živimo da bismo jeli, već da jedemo da bismo živeli. Zajednička konzumacija hrane je suštinski deo života u zajednici.
Preuzeto: Zdravahrana.com
