Roditelji dece kojima je dijagnostikovan sindrom ADHD često se suočavaju sa raznim izazovima. Žele da kažeu stvari koje pomažu i ohrabruju dete, ali u toj želji ponekad daju se komentari koji imaju suprotan efekat, a mnogi toga nisu ni svesni.
Evo kojih 6 rečenica ne treba da kažete detetu sa ADHD-om i šta možete da kažete umesto toga:
1. “Imati ADHD nije izgovor.”
ADHD nije izgovor, ali je često objašnjenje za stvari koje deca rade ili ne rade. ADHD utiče na samokontrolu. To otežava upravljanje emocijama i razmišljanje unapred. Dakle, deca sa ADHD-om često ne mogu da kontrolišu svoje postupke – ili ishode. Jedno je ako vaše dete namerno uradi nešto loše. Ali ako to nije slučaj, šaljete poruku da je, šta god da se dogodilo, krivo vaše dete.
Šta reći umesto toga: “Možeš li da mi objasniš kako se to dogodilo? Šta si mogao da učiniš drugačije?”
2. “Svi ponekad imaju problem sa fokusom.”
Dok većina ljudi s vremena na vreme gubi fokus, deca sa ADHD-om to rade redovno. Lako im opada koncentracija, i to ih često dovodi u nevolje u školi, sa prijateljima ili kod kuće. Možda pokušavate da naterate svoje dete da se oseća manje usamljeno, ali ovaj komentar može imati negativan efekat jer, za razliku od druge dece, vaše dete većinu vremena ima problem da se fokusira.
Šta reći umesto toga: “Svako ima stvari sa kojima se bori. Nisi sam.”
3. “ADHD će te učiniti kreativnijim.”
Nekoliko studija sugeriše da ADHD može navesti neke ljude da razmišljaju van okvira i prihvate nove ideje. Ali nema dokaza da ADHD čini ljude kreativnijima. Čak i da je ovo istina, šta ako vaše dete nije posebno kreativno? Ovaj komentar izaziva nerealno očekivanje. To je još jedan način koji dodatno može da remeti fokus vašeg deteta.
Šta reći umesto toga: “Sjajno je biti kreativan. Hajde da istražimo stvari koje te zanimaju i koje voliš da radiš.”
4. “Ako možeš da se fokusiraš na zabavne stvari, možeš da se usredsrediš na obaveze.”
Deca koja obično ne mogu da se fokusiraju često se hiperfokusiraju na stvari koje ih zaista zanimaju ili koje su veoma hitne. To ima veze sa načinom na koji mozak funkcioniše kod ljudi sa ADHD-om. Deca sa ADHD-om ne mogu da kontrolišu svoju sposobnost fokusiranja. Ovaj komentar čini da to izgleda kao izbor. Može izgledati kao da ne verujete da vaše dete ima problema sa fokusiranjem.
Šta reći umesto toga: “Moraš da ispunjavaš svoje obaveze čak i ako je teško da se fokusiraš na njih. Možeš da praviš pauze ako je potrebno.”
5. “Prerašćeš ADHD.”
ADHD je doživotno stanje. Ali simptomi se često smanjuju kako deca postaju starija, posebno hiperaktivnost. I postoje strategije i tretmani koji mogu pomoći. Prvo, nije istina. Drugo, to bi moglo dovesti vaše dete do razočaranja. Treće, lažna očekivanja sprečavaju da postanete samosvesni.
Šta reći umesto toga: “Mnogo puta ADHD postaje manji problem kako deca bivaju starija. I postoje stvari koje možemo učiniti upravo sada da bismo sve olakšali.”
6. “Niko ne mora da zna da imaš ADHD.”
Ako ljudi ne znaju, ne mogu pomoći i podržati vaše dete. Umesto toga, oni mogu da osuđuju i kritikuju ponašanje koje ne razumeju. Ovaj komentar ne “štiti” decu. Umesto toga, može ih izolovati. I to bi moglo poslati poruku da je ADHD nešto čega se treba stideti i da će ljudi loše reagovati.
Šta reći umesto toga: “Ne moraš da čuvaš svoj ADHD u tajnosti. Reći ljudima kojima veruješ može biti od velike pomoći.”
