Predstavljamo vam 6 najjezivijih mitoloških stvorenja, a nakon što otkrijete njihove glavne osobine i „moći“, biće vam drago što ne postoje.
1. SLOVENSKA LEGENDA BESMRTNOSTI – KOŠEJ
Košej je deo slovenske mitologije i predstavlja tipičnog sadističkog zlikovca koji kidnapuje žene pretvarajući se u vrtoglavi tornado i navodeći ih da se u njega zaljube. Poznat je po mogućnosti da se pretvori u mladog muškarca koji zavodi devojke, a opisan je kao visok i nadljudski tanak muškarac odličnog zdravlja koji nag jaše planinama Rusije na svom začaranom konju. Ipak, u knjigama i karikaturama predstavljen je kao izuzetno star i ružan čovek.
Iako se kaže da je besmrtan, zapravo nije. Tačno je da on ne može biti ubijen konvencionalnim oružjem samim ciljanjem u njegovo telo, ali svakako može umreti onda kada ubijete njegovu dušu. Zvuči jednostavno, ali njegova duša (ili smrt) sakrivena je u igli koja se nalazi unutar jajeta koje se nalazi u patki, a patka u zecu, zec u kutiji, a kutija zakopana ispod drveta. Preciznije, kutija je zakopana ispod hrastovog drveta na misterioznom ostrvu Bujan, na nepoznatoj lokaciji. Dakle, praktično, ako postoji besmrtnost onda je Košej veoma blizu bića koje ga poseduje.
2. PROKLETSTVO POHLEPNIH – DUH JIKININKI IZ JAPANA
Ljudi izvan Japana verovatno nisu čuli za noćnu moru poznatu kao Jikininki. Ukoliko ste pomalo pohlepni, trebalo bi da se plašite možda i najjezivijeg mitološkog bića na svetu. Jikininki je duh na koga je nekada bačeno prokletstvo upravo zbog gramzivosti, te se on sada hrani ljudskim leševima. Tokom dana, Jikininki izgleda kao potpuno normalno ljudsko biće, a uveče se pretvara u čudovište koje započinje potragu za leševima.
3. STRIGOI – RUMUNSKI VAMPIRI
U rumunskoj mitologiji, Strigoi su problematični duhovi mrtvih koji izlaze iz grobova. Neki od njih mogu biti i živi ljudi sa određenim magičnim svojstvima. Osim što imaju sposobnosti da se transformišu u bilo koju životinju na zemlji ili postanu nevidljivi, data im je i mogućnost da ubiju žrtvu sisanjem njene krvi zbog čega ih nazivaju i vampirima. Ova čudovišta obično imaju crvenu kosu, plave oči i dva srca.
4. LEŠI, DUH SLOVENSKIH ŠUMA U ISTOČNOJ EVROPI
Da li ste se ikada izgubili u šumi? Sudeći prema slovenskoj mitologiji, sledeći put kada vam se to desi, trebalo bi da okrenete svoju odeću na naličje i zamenite levu cipelu desnom. To će biti jedini način da umaknete Lešiju, mišićavom čovekolikom čudovištu koje proždire ljude i plaši putnike i lovce. Leši nema svoju senku i poseduje sposobnost menjanja visine ili težine. Ono se može transformisati u biće koje je nisko kao trava ili visoko kao najviše drvo u šumi. Takođe, Leši menja svoj glas i oponaša glasove ljudi koji su bliski izgubljenima u šumi, a na taj način ih navodi u pećine, zarobljava i… golica do smrti.
5. PEĆINSKA VEŠTICA, CRNA ANIS IZ VELIKE BRITANIJE
Veštica plave kože i dugih noktiju koja živi u pećini vezana je za englesku mitologiju i na tim prostorima predstavlja ekvivalent Babaroge. Žena smežurane kože, izuzetno oštrih zuba i dugih kandži skriva se u šupljinama hrastova i posebno zadovoljstvo pronalazi u hvatanju dece čiju kožu guli i stavlja na zidove pećine kao trofej.
6. DOMOVOI IZ RUSIJE
Sudeći prema ruskoj mitologiji, svaka kuća ima jednog Domovoia koji se krije u podrumu, ostavi ili tavanu. U svom pravom obliku on je mali, bradat muškarac sa izrazitom dlakavošću po celom telu i sa nesrazmerno velikim stopalima. Domovoi ima mogućnost da se transformiše u ljudsko biće, mačku ili psa. Domovoi želi da dom bude čist, a s obzirom na to da ga ruske porodice smatraju kućepaziteljem i nekim ko je prijatelj doma, često se mogu videti činijice pune mleka, kaše, duvana, soli ili hleba koje su ostavljene za Domovia. Za Ruse, Domovoi, takođe, predstavlja i proročanstvo jer njegovo ponašanje može predskazati budućnost. Ukoliko se smeje, priča viceve ili igra, mogu se očekivati dobra vremena, ako se igra češljem očekuje se venčanje u kući, ali ako noću zavija, gasi vam sveće ili ga vidite u odsjaju svog posuđa, on će umreti što nikako nije dobar znak za kuću.
Foto: Profimedia
Preuzeto: nationalgeographic.rs
