U citruse (južno voće), čija sezona na severnoj hemisferi traje od decembra do aprila, spadaju: limun, limeta, pomorandža, mandarina i grejpfrut, kao i mnogi njihovi varijeteti. Ovo voće je veoma ukusno, ali i veoma zdravo.
Bogati su vitaminima i mineralima. Citrusi su odličan izvor vitamina C koji je poznat po tome što jača imunitet i čini kožu glatkom i elastičnom. Jedna pomorandža srednje veličine zadovoljava dnevne potrebe za ovim vitaminom. Citrusi sadrže i druge važne vitamine i minerale, kao što su vitamini B kompleksa, kalijum, fosfor, magnezijum i bakar. Takođe, imaju i više od 60 vrsta flavonoida, karotenoida i esencijalnih ulja, koji deluju kao antioksidansi i protivupalno.
Dobar su izvor vlakana. Samo jedna šolja kriški pomorandže obezbeđuje 4g vlakana (preporučena dnevna doza je 14g na 1000 kalorija koje unesete). Vlakna poboljšavaju zdravlje organa za varenje i pomažu u skidanju kilograma. Vlaknima su posebno bogate pomorandže (i to vrstom koja pomaže u snižavanju holesterola).
Imaju malo kalorija. 1 mala mandarina = 35 kalorija, 1 pomorandža srednje veličine = 62 kalorije, 1/2 crvenog grejpfruta = 52 kalorije, 1/2 žutog grejpfruta = 39 kalorija, sok od 1 limuna = 12 kalorija.
Smanjuju rizik od kamena u bubregu. Jedna vrsta kamena u bubregu nastaje usled niskog nivoa citrata u urinu. Citrusi (kao i mnoge druge vrste voća i povrća) mogu da podignu nivo citrata u urinu, snižavajući tako rizik za nastanak ove određene vrste kamena u bubregu. Ovo voće predstavlja prirodnu alternativu suplementima kalijum-citrata.
Deluju preventivno protiv nekih vrsta raka. Mnoga istraživanja dovode u vezu južno voće i manji rizik od nekih vrsta raka. Tako, na primer, jedno istraživanje pokazuje da su ljudi koji su jeli jedan grejpfrut ili pili jednu porciju soka od grejpfruta dnevno imali manji rizik od raka pluća. Drugo istraživanje sugeriše da južno voće može da smanji rizik od raka jednjaka, želuca, dojke i pankreasa. Pretpostavlja se da ova zaštitna uloga južnog voća dolazi od brojnih flavonoida koje sadrži. Istraživanja o ulozi južnog voća u zaštiti od nekih vrsta kancera se nastavljaju.
Zdravi su za srce. Jedno japansko istraživanje je otkrilo da je među ljudima koji su jeli više južnog voća manji procenat srčanog i moždanog udara. Jedno nedavno istraživanje je ukazalo na vezu između grejpfruta i nižeg pritiska. Nekoliko sastojaka južnog voća blagotvorno deluje na zdravlje srca, pre svih rastvorljiva vlakna i flavonoidi koji snižavaju nivo lošeg holesterola i triglicerida, a povećavaju nivo dobrog holesterola. Naringin, jedan od flavonoida iz citrusa, je jak antioksidans koji višestruko koristi srcu.
Dobri su za mozak. Flavonoidi iz južnog voća deluju antiupalno, štiteći tako nervni sistem od neurodegenerativnih bolesti, kao što su, pre svih, Alchajmerova i Parkinsonova. Hesperidin i apigenin, flavonoidi iz južnog voća, štite ćelije mozga i poboljšavaju funkcionisanje mozga, pokazalo je jedno istraživanje na laboratorijskim miševima. I nekoliko istraživanja rađenih na starijim osobama pokazalo je da južno voće može da poboljša funkciju mozga.
Oprez!
* Prevelike količine južnog voća (celog voća ili sokova od ceđenog voća) mogu da doprinesu nastanku karijesa, jer kiselina iz ovog voća može loše da utiče na zubnu gleđ. Ovo se posebno odnosi na slučaj kada tokom celog dana pijete vodu sa limunom, jer na taj način „kupate“ zube u kiselini. S druge strane, neki sastojci iz kore citrusa mogu uspešno da se bore sa bakterijama koje izazivaju karijes, pokazala su preliminarna istraživanja.
* Sokovi od južnog voća sadrže brojne korisne sastojke, ali u odnosu na celo voće imaju više šećera (fruktoze) a manje vlakana.
* Grejpfrut se ne preporučuje uz određene lekove (neke statine, neke lekove za pritisak i za smirenje).
Preuzeto: Zdravahrana.com
