Deca primećuju svašta, čak i ono na šta roditelji uopšte ne obraćaju pažnju. Oni upijaju kao mali sunđeri, i to ne samo ono što im govorimo, već i kako govorimo o sebi i drugima, kako govorimo o njima drugima, ali i kako se ponašamo.
Stručnjaci otkrivaju nekoliko stvari koje deca usvajaju od roditelja, a ova ponašanja mame i tate najčešće kod sebe i ne primećuju.
1. Kako se ponašate prema svom partneru odnosno drugom roditelju
Možda mislite da vam da dete ne primeti da ponekad prevrnete očima kada vaš partner nešto kaže ili uradi, ili da ne primećuje netrpeljivost koju gajite prema roditeljima svog partnera. Ali, klinički psiholog Džazmin Mekoj kaže da deca i te kako mogu da prepoznaju sve te neverbalne signale. Takođe, vrlo dobro primećuju kritike i primedbe koje upućujete svoj partneru, čak i kada pokušate da ih prikrijete sarkazmom, objašnjava Mekoj za huffpost.com.
U tom smislu, ona ističe da je jako važno na lep način razgovarate sa svojim partnerom odnosno drugim roditeljem deteta, nevezano za to u kakvim ste odnosima, i da ga ponekad pohvalite pred mališanom.
“To je važno da bi se dete osećalo bezbedno, da bi imalo samopouzdanja i osećalo brižnost, emocinalnu povezanost sa roditeljima, kao i da bi bilo manje anksiozno”, ističe Mekoj.
2. Kako se osećate u svom telu
Deca su neverovatno svesna načina na koji odrasli govore o svom i o telu drugih odraslih osoba, kaže dijetetičarka Alisa Miler. Osim toga, mališani umeju dobro da čitaju i govor našeg tela.
“Umeju da primete i neke suptilne i ne tako suptilne poteze, da izvuku zaključke o našem telu. Oni uče šta se smatra dobrim i lošim, poželjnim i nepoželjnim”, poručuje Milerova.
Mališani posmatraju način na koji sebe gledate u ogledalu, primećuju da nikad ne nosite dvodelni kupaći kostim, da brišete svoje slike ili izbegavate da se uopšte slikate.
“Odrasli svakodnevno, svakim svojim gestom pokazuju deci kako da posmatraju svoje telo. Nijedna beba niti malo dete ne oseća stid zbog svog stomačića, butina ili visine, sve dok ne čuje komentare drugih ili vidi da je neko nesiguran u sebe zbog toga”.
3. U koje vrednosti verujete
“Deca primećuju u koje vrednosti verujete u odnosu na to šta govorite i radite. To je ponekad potpuno različito od onoga u šta verujete”, kaže klinički psiholog Lora Markam.
Takođe, džaba je da mališanu stalno govorite koliko je važno da govori istinu, ako onda, recimo, na ulazu u zabavni park kažete da dete ima manje godina nego što ima kako biste manje platili ulaznicu.
4. Vaše samosaosećanje (ili njegov nedostatak)
“Jedna stvar koju stalno primećujem je da, iako su deca različita i imaju drugačije temperamente, njihova sposobnost da daju i prime saosećanje ili kompliment ugalvnom je ista kao kod njihovih roditelja”, kaže Milerova.
Ako se vaše dete “jede” zbog neke greške koju je napravilo u školi, možete ga utešiti govoreći mu da to ne doživljava tako ozbiljno. Ali ako i vi doživljavate neuspehe vrlo ozbiljno i teško ih podnosite, vaše dete to primećuje.
“Deca od odraslih uče da reaguju na greške, uče odnos prema sebi, nerealna očekivanja i perfekcionizam. Roditelji koji nemaju samosaosećanje, već su strogi prema sebi, uče i decu da budu samokritični i grubi prema sebi”, poručuje Milerova.
5. Vaš odnos prema hrani
Deca obraćaju pažnju ne samo na navike u ishrani koje imaju roditelji, već i na način na koji govore o hrani. Odrasli u okruženju imaju direktan uticaj na izbore u ishrani koje dete donosi, pa tako naizgled nevini komentari poput toga da je neka hrana dobra ili loša, iskazivanje osećaja krivice zbog neke hrane, mogu mnogo da utiču na mališane.
6. Kako pričate drugima o svojoj deci
Recimo da je vaše dete imalo izliv besa u prodavnici. Kada dođete kući, verovatno ćete to ispričati svom partneru, možda uz poneki sarkastičan komentar o “neverovatnom jutru koje ste imali”, misleći da mališan to neće ni primetiti.
“Dete možda ne zna šta sve to znači, ali će primetiti činjenicu da govorite negativno o svemu što se desilo, a to može loše da se odrazi na njegovo samopoštovanje i odnos sa vama”, kaže Mekoj.
7. Sa kim god da razgovarate o svom detetu, vodite računa o rečima koje koristite.
“Govorite o lekcijama koje ste naučili ili kako ste rešili problem, umesto da se fokusirate na grešku ili problem”, zaključuje psiholog Mekoj.
