Poput svake nesanice, ako vašem detetu treba više od 30 minuta da zaspi, to je jasan znak da njegov unutrašnji sat ne prepoznaje da je vreme za krevet čak i ako je baš iscrpljeno.
“Način na koji telesni sat vašeg deteta funkcioniše delimično zavisi od genetike: neki od nas imaju tendenciju da budu ‘jutarnji tip’, a neki su ‘noćni'”, objašnjava stručnjak za spavanje dr Monik LeBuržoa. Ali čak i najpospanije noćne sove mogu da se bore sa snom. Ovo se svodi na ćelije duboko u našem mozgu, koje reguliše hormon koji se zove melatonin.
Nauka o snu
Daleko manje komplikovano nego što zvuči, dr Monik objašnjava kako melatonin usmerava spavanje: „Nivoi su niski tokom dana, povećavaju se tokom večeri i dostižu vrhunac noću“. Naši nivoi melatonina počinju da rastu oko dva sata pre nego što počnemo da se osećamo pospano, a kada prođu ta dva sata, dolazi naše ‘vreme za spavanje’.
Kao odrasli, na naš 24-časovni cirkadijalni ritam, ili telesni sat, utiče svakodnevna izloženost ciklusima svetlosti i tame. Slabljenje svetla uveče pokreće proizvodnju hormona spavanja, melatonina, koji nas čini pospanim i pomaže nam da zaspimo noću. Ujutro, sunčeva svetlost pokreće proizvodnju hormona kortizola, koji zaustavlja proizvodnju melatonina i govori našim telima da je vreme da krenemo.
Za bebe je, međutim, druga priča. Mračno je u materici. Zaista mračno. Sve vreme. Bebe dobijaju vremenske signale od svojih majki dok su u materici, ali prvih nekoliko meseci nakon rođenja, bebe bukvalno ne znaju koliko je sati. Obično je potrebno nekoliko meseci da se njihovi cirkadijalni ritmovi u potpunosti razviju i da bebe počnu same da proizvode melatonin i kortizol kao deo svog prirodnog cirkadijalnog ritma melatonina.
Dobra vest je da u nekoliko jednostavnih koraka (7 da budemo precizni) možete da povećate proizvodnju melatonina vašeg mališana, pomažući mu da se oseća pospano kada ga spustite u krevetac. Sve se vrte oko povećanja količine prirodnog svetla koju vaše dete dobija: “Izloženost prirodnom svetlu pomaže da se njegov telesni sat podesi da bude budno tokom dana i spava noću, tako da je vaš cilj da ovo maksimalno iskoristite tokom dana“, kaže Monik.
Otvorite te zavese
Obavezno otvorite zavese čim se probude. Igrajte igrice koje znače da provode vreme gledajući u nebo – podstaknite ga da pronađe oblike u oblacima ili uoči različite ptice kako bi bilo zabavno.
Izađite napolje
Idite napolje svaki dan. Idite na petominutno lutanje vrtom ili parkom što je ranije moguće kako biste maksimalno povećali izloženost dnevnom svetlu.
Ponovo razmislite o vremenu ručka
Naročito tokom zime kada jutra mogu biti mračna, pomeranje vremena za ručak i izlazak napolje pet minuta pre ručka može da napravi veliku razliku.
Izaberite vrtić koji ima igru na otvorenom
Važno pitanje koje treba da postavite prilikom izbora jaslica je koliko će dete vremena da provodi napolju? Obavezno pronađite vrtić koji ima otvorene prostore i redovno vreme za igru na otvorenom, tako da je dete aktivno napolju na dnevnom svetlu, kao i u zatvorenom.
Koristite prigušena svetla
Možda deluje kao drastičan korak, ali promena prekidača za svetla u dečijoj sobi sa prekidačima za prigušivanje omogućiće vam da smanjite intenzitet svetlosti tokom rutine pre spavanja. Ovo može pomoći vašem mališanu da lakše zaspi. Ili prosto umesto jakog centralnog svetla koristite manje lampe, kako bi soba bila mračnija.
Bez crtaća pre spavanja
Ne dozvolite svom mališanu da gleda TV ili da se igra na tabletu pre spavanja. „Jarko svetlo koje ovi uređaji emituju povećavaju budnost i imaju značajan negativan uticaj na san“, kaže Monik. Umesto toga , odlučite se za priču za laku noć ili uspavanku, koja će pomoći vašem detetu da se opusti bez ometanja.
Dajte detetu čašu mleka uz večeru
Ponudite svom mališanu čašu mleka uz večernji obrok, a ne sok ili vodu. Mleko, zajedno sa piletinom, ćuretinom i pasuljem, sadrži aminokiselinu zvanu triptofan, a dečiji telesni sat ga koristi za proizvodnju melatonina koji izaziva san.
Naučite svoju bebu da razlikuje noć i dan
Iako nije moguće uspostaviti rutinu kada vaša beba ima nekoliko nedelja, korisno je početi da razdvajate dnevne i noćne aktivnosti.
Izvedite bebu napolje bar jednom dnevno da ugleda svetlost dana i da oseti svež vazduh na svojoj koži. Ako imate jedan od onih dana kada vam napuštanje kuće izgleda kao najteži zadatak koji možete da zamislite, samo se uverite da je upaljeno puno jarkih svetla ili da su prozori otvoreni i svetlo ispunjava prostoriju.
Pokušajte da koristite različite tipove interakcije za noć i dan kako biste za svoju bebu napravili jasne razlike. Noću možete da koristite roletne za zamračivanje kako biste bili sigurni da soba ostaje mračna i da buku svedete na minimum, tako da ima umirujuću, tihu atmosferu.
„Kada se vaša beba probudi da bi jela noću, prigušite svetla ili koristite bočnu lampu da bi soba bila tamna, a ako morate da govorite, koristite prigušene tonove“, kaže Maren Tejlor. „Takođe je najbolje da izbegavate menjanje pelene svojoj bebi osim ako to nije neophodno, a ako to uradite, pridržavajte se istih pravila – prigušeno svetlo i malo ili nimalo razgovora.“
Tokom dana, ne brinite o zveckanju – nastavite sa svojim aktivnostima dok beba spava. “Vaša beba treba da se navikne da spava uprkos buci, svetlu i metežu oko sebe“, kaže Merijan. Poslednja stvar koja vam treba je lak san!”
