Iako se prema novim istraživanjima ispostavilo da povišen holesterol nije tako veliki faktor rizika od srčanih oboljenja kako se mislilo, poželjno je držati ga u granicama normale. Ishrana nam može značajno pomoći u tome.
Ukoliko uzimate lekove za sniženje holesterola, ne bi trebalo da na svoju ruku prestanete da ih uzimate bez konsultacija sa lekarom. Ali, svakako možete dodatno probati da snizite holesterol ishranom i videti kakvi će biti rezultati. Evo za koje namirnice naučna istraživanja potvrđuju da u tome mogu pomoći.
Ovas. Integralni ovas je jeftina i hranljiva namirnica. Sadrži i rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna, ali rastvorljiva vlakna iz ovsa sadrže beta-glukan, supstancu koja posebno pomaže snižavanju LDL (“lošeg”) holesterola tako što blokira njegovu apsorpciju. Ovas takođe doprinosi i sniženju krvnog pritiska. Dakle, razmislite o ovsenoj kaši za doručak – ali prirodnoj, bez aditiva, šećera, soli i sl.
Bademi. Bademi su bogati oleinskom kiselinom koja blokira apsorpciju LDL holesterola, ali i aminokiselinom argininom. Arginin je bitan za proizvodnju azot-oksida koji pomaže da se opuste arterije (i snizi pritisak) i sprečava da se krvne pločice zalepe za zidove arterija. Takođe su bogati vlaknima i fitosterolima, koji blokiraju apsorpciju holesterola iz hrane.
Jabuke i pomorandže. Obe ove voćke sadrže pektin, rastvorljivo vlakno koje formira gelastu masu koja vezuje holesterol. Na taj način on ne može da se apsorbuje i vrati u jetru, nego se izbacuje iz organizma, što snižava LDL holesterol. Obe ove voćke takođe sadrže polifenolne antioksidanse koji mogu da uvećaju HDL holesterol, “dobar” holesterol koji u stvari pomaže da se spreči ateroskleroza i da se masne materije ne “lepe” za zidove krvnih sudova. Znatno su korisnije cele (jabuka sa korom, a pomorandža, naravno, oljuštena) nego sok koji se od njih pravi.
Beli luk. Jedan nedavni pregled više istraživanja pokazao je da je beli luk klinički značajno snižava ukupni holesterol u krvi, uz blago povećanje HDL (“dobrog”) holesterola. Beli luk ima značajnu sposobnost da inhibira sintezu holesterola i spreči oksidaciju LDL holesterola Istraživanja su takođe pokazala da doprinosi sniženju krvnog pritiska i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica. Osim mirisa koji je nekima neprijatan, drugih loših efekata nema. Najbolje je koristiti ga svežeg.
Psilijum. Poznat je prevashodno poznat kao laksativ, ali se takođe smatra da može da doprinese smanjenju rizika od srčanih oboljenja, snižavanjem holesterola i visokog krvnog pritiska. Osobe sa blago do umereno povišenim holesterolom imaće najviše koristi ako konzumiraju psilijum uz obrok.
Laneno seme. Lan je bogat omega 3 masnim kiselinama, rastvorljivim biljnim vlaknima i ligninom. Istraživanja su pokazala da laneno seme smanjuje ukupni holesterol i “loš” holesterol, ili LDL, dok na HDL holesterola ne utiče. Da bi se korisne materije lana iskoristile, neophodno je da se samelje (jer je opna celog semena lana gotovo nesvarljiva).
Zeleni čaj. Više epidemioloških, kliničkih i eksperimentalnih istraživanja pokazala su pozitivnu korelaciju između konzumacije zelenog čaja i dobrog kardiovaskularnog zdravlja. Katehini, glavni polifenoli zelenog čaja, pozitivno utiču na nivo lipida u krvi i snižavaju nivo holesterola u krvi. Šolja zelenog čaja dnevno povoljno deluje i na opšte zdravlje.
Sočivo, pasulj, naut. Mahunarke su veoma bogate biljnim vlaknima koja pomažu da se smanji LDL holesterol. One fermentišu u debelom crevu i ometaju proizvodnju i apsorpciju holesterola. Takođe, sadrže niz fitohemikalija koje sprečavaju gomilanje naslaga na krvnim suddovima koje vode do ateroskleroze. Predstavljaju veoma zdravu zamenu za proteine životinjskog porekla.
Preuzeto: Zdravahrana.com
