Dobro jutro je uvod za uspešan dan, međutim, neretko se dešava da ono bude naporno i deci i roditeljima. Evo kako da što lepše i lakše započnete dan. Deca često nemaju svest o tome da će da zakasne u školu ako ne požure da napuste krevet, ubrzaju oblačenje i ostale jutarnje obaveze. Doručak ponekad ume da se otegne do granica roditeljskog stpljenja. Ako vam ovo zvuči poznato, postoje načini da olakšate jutarnju rutinu i lepše započnete dan. Pogledajte šta vam predlažu stručnjaci za razvoj dece i porodičnih odnosa:
1. Planiranje je ključno
Jutarnji problemi često nastaju zbog činjenice da su je neke stvari trebalo obaviti veče pre.
Knjige bi već trebalo das u u rančevima, a odeća pripremljena. Proverite školske torbe veče pre. Iznad detetovog radnog stola trebao bi da se nalazi raspored časova sa rubrikama za napomene. Samo vas na taj način neće iznenaditi i iznervirati jutarnje saznanje da dete ima fizičko vaspitanje i potrebna mu je oprema.
Planiranje je ključan faktor, kažu stručnjaci. Užinu bi trebalo spremiti ranije, uz pomoć deteta. Odeću za sledeći dan takođe treba pripremiti veče pre i sa detetom odlučiti o odevnoj kombinaciji. Dečji izbor odeće za roditelje može biti pravi izazov, ali stručnjaci podsećaju; “Nijedan učitelj, razredni starešina ili nastavnik neće osuđivati vaše dete ako dođe u školu u prugicama i kockicama koje se ne podudaraju. To deci nije bitno.”
Autonomija je posebno važna deci školskog uzrasta i treba im dati priliku da donose odluke ili u njima aktivno učestvuju. Time deci povećavamo šanse da se osećaju sposobno u životu.
“Proverite vremensku prognozu noć pre. Tako ćete uvek imati na vreme pripremljene čizme za kišu, kabanice i kišobrane. Mnogo se vremena gubi u biranju adekvatne odeće ako se vreme promeni preko noći. Zato, budite informisani.
2. Gospodin Mrzovoljko
Motivisanje dece ujutro može biti teže od matematike. Kako ujutro podstaći dete da se pokrene? Deca obično sede još u polu snu, dok mi za njih obavljamo posao.
Isto tako, nije neuobičajeno da se deca bude uz gunđanje i uzdahe. Cilj je stvoriti situaciju u kojoj će dete samo ustati, kako dan ne bi započeo sa “još pet minuta”. Zbog toga se preporučuje da se detetu kupi veseli budilnik koji ima isti takav ton. Ako se budi uz pomoća alarma na mobilnom telefonu, dopustite detetu da izabere vrstu muzike koja će se uključiti kao alarm. Osećaj da su dovoljno veliki da sami ustanu i započnu dan, deci daje lep osećaj samostalnosti.
3. Vesela atmosfera
Pozitivno organizovanje jutra biće znatno uspešnije i ako roditelj ustane pre deteta i u smirenoj i vedroj atmosferi dočeka samostalno buđenje deteta. Ako su roditelji užurbani i neorganizovani, to će se reflektovati i na dete.
“Dete koje teško ustaje ujutro može imati poteškoća sa spavanjem. Pitajte dete da li se budi često noću. Česti prekidi sna mogu izazvati promene u metaboličkom ritmu, pa dete ne može da se naspava dovoljno.
4. Dovoljno sna
San je primarna aktivnost mozga tokom ranog razvoja. Ritam buđenja i spavanja regulisan je ritmom dana i noći, a potrebno je određeno vreme da se ta dva ritma usklade.
Ako se dete ne naspava, ono će biti umorno i mrzovoljno i neće biti u stanju da se nosi sa dnevnim obavezama. Redovno uskraćen san ruši imunološki sastav deteta, čineći ga osetljivim na bolesti i infekcije.
Predškolci obično spavaju između 11 i 13 sati noću, a deci školskog uzrasta potrebno je 10 do 11 sati sna.
Kako to postići?
– zadržite pravilan i dosedan raspored spavanja.
– podstaknite neku opuštajuću rutinu pre spavanja koja se odvija u sobi u kojoj dete spava (čitanje priče, pevanje, slušanje muzike i sl.)
– vodite računa da dete svako veče spava na istom mestu koje je tiho, mirno, tamno i bez televizije i računara.
Večernja rutina može pomoći deci da ranije odu na spavanje.
5. Uvođenje rutine
I kod večernje i kod jutarnje rutine najvažnije je pronaći sistem koji će detetu odgovarati. Pokušajte da rutinu učinite zabavnom. Većina ljudi vidi stvari ovako: Tek kad obavim ono što moram, mogu da se zabavljam. Stručnjaci smatraju da je bolji način učiniti zabavnim upravo one stvari koje morate da odradite.
Jedna mogućnost je da napravite planer na kojoj će dete uz vašu pomoć iscrtati rutine. Kad dete izvrši nešto sa planera, dajte mu nalepnicu koju će zalepiti pored obavljene stvari. Određeni broj nalepnica u planeru, rezultiraće nagradom za dete. Nagrada ne mora da bude ispunjena odmah, to može da bude izlet sa tatom ili poseta zoološkom vrtu sa mamom.
U ovom slučaju, nagrada nije mito, već motivacija. Ona podstiče roditelje da obraćaju pažnju na postignuća deteta, a dete motiviše da bude ponosno na svoja dostignuća.
6. Zabavne obaveze
Mlađa deca mogu obavljati sve što je potrebno uz igru sa omiljenom plišanom ili drugom igračkom, koja će paralelno sa detetom “obavljati obaveze”.
Deca mlađa od 8 godina, teško razumeju perspektivu roditelja. Zato vikanje; “Zakasniću na posao!” – zapravo ništa neće rešiti. Potrebno je pronaći način kojim će dete, bez borbe, uraditi ono što mora. Bilo da je to spremanje za vrtić ili školu ujutro ili odlazak na spavanje, prepustite deci da samostalno izvrše bitne zadatke i omogućite im da se pritom zabavljaju.
Uvek se držite ustaljene rutine i redosleda. To znači da ako se dete kupa uveče, pere zube nakon oblačenja ili se češlja pre pranja zuba, uvek treba slediti isti redosled svih aktivnosti. Pridržavanjem iste jutarnje rutine svaki dan ćete zapravo ubrzati celi proces, jer je veća verovatnoća da će deca da urade ono što trebaju bez da ih stalno podsećate.
7. Jutarnje razgibavanje
Veselo razgibavanje je odlično za razbuđivanje, kao i osnažen i zdrav početak dana. Na to gledajte kao na igru koja treba da bude zabavna, nikako naporna ili preduga. Sa najmlađima možete da recitujete brojalice i pritom veselo skakućete. Zatim nakon skakutanja zajedno skačite sa noge na nogu, bočno, okrećite se oko svoje ose, oponašajte branje jagoda (dotaknuti tlo) ili jabuka (istežite se u vis).
Starija deca mogu da izvode uobičajene vežbe istezanja i zagrevanja uz neku omiljenu muziku. Veselo razgibavanje postaće vaš recept za dobro jutarnje raspoloženje.
8. Važnost doručka
Nagovoriti decu da doručkuju do je izazova sa kojim se mnogi roditelji suočavaju svakodnevno. Da li je vredno borbe? Da li je doručak toliko važan? Prema specijalistima u području dečjeg nutricionizma, odgovor je: DA.
Istraživanja pokazuju da deca koja doručkuju češće pohađaju nastavu, imaju bolje rezultate u školi, bolje ponašanje, energičnija su i imaju zdravu težinu.
Izbalansirani doručak osigurava energiju potrebnu za dan. Pri izboru prednost treba dati proizvodima od žitarica, muslijima, pahuljicama i slično, sezonskom i sušenom voću, kao i mleku i mlečnim proizvodima sa što manjim procentom masnoća. Kvalitetan doručak bi trebalo da se sastoji od barem dve ili tri, od pet grupa (žitarice, povrće, voće, mlečni proizvodi i proteini).
Za doručak je važno osigurati i dovoljnu količinu tečnosti, koa što je mineralna voda, sveže i nezašećerene voćne sokove i voćne i biljne čajeve. Dokazano je da se deca koja u organizam ne unose dovoljno tečnosti, u školi brzo umaraju i gube koncentraciju, a mogu patiti i od glavobolje.
Osim za zdrav i raznovrstan obrok, roditelji se moraju pobrinuti da dete ima dovoljno vremena da u miru doručkuje. U formiranju navike redovnog doručkovanja, najvažnija je uloga roditelja kao uzora. Zato bi roditelji koji u žurbi, ujutro samo popiju šoljicu čaja ili kafe, barem u interesu deteta trebalo da promene tu naviku. Da bi dete uvidelo važnost doručka, poželjno je da se kad god je to moguće, bar neradnim danom ujutro, okupi i doručkuje cela porodica.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
