Možda ste ih znali, a možda i niste, ali nije loše podsetiti se – pogotovo što je sad sezona jagoda, koje, po svemu što se o njima zna, spadaju u najzdravije namirnice uopšte.
Izuzetno su bogate hranljivim materijama. Čak se mogu nazvati “superhranom”, koja ni po čemu ne zaostaje za egzotičnim proizvodima koji se tako nazivaju (uglavnom iz komercijalnih razloga). Bogate su biljnim vlaknima, kalijumom, folnom kiselinom. Šolja jagoda sadrži 160% preporučene dnevne doze vitamina C. Bogate su antioksidansima i bioaktivnim komponentama, flavonoidima, koje izuzetno povoljno deluju na organizam. A šolja jagoda (otprilike 8 komada) sadrži samo 50 kalorija!
Doprinose mršavljenju. Istraživanja Harvardskoe škole javnog zdravlja, koje je uklljučilo više od 124,000 zdravstvenih radnika, utvrdilo je da su se učesnici koji su konzumirali najviše flavonoida najmanje ugojili tokom vremena. To nije jedino istraživanje, ima ih više koje govore slično. A jagoda je odličan izvor flavonoida, i još niskokalorična.
Doprinose prevenciji kardiovaskularnih oboljenja. Nekoliko istraživanja je ukazalo da konzumacija jagoda smanjuje rizik od srčanog napada i šloga. Istraživači veruju da kombinacija vitamina C, folata, kalijuma i flavonoida doprinosi da jagode snižavaju LDL holesterol, smanjuju upale i doprinose sniženju krvno pritiska. Jedno istraživanje, koje je pratilo sredovečne žene, utvrdilo je da su one koje su jele bar tro porcije jagoda nedeljno smanjile rizik od srčanog napada za više od 30%.
Doprinose sniženju nivoa šećera u krvi. Istraživanja su ukazala sledeće: ako se jagode pojedu pre obroka bogatog šećerima, one ublažavaju reakciju organizma na šećer iz hrane, tj. šećer ne skače naglo. Smatra se da je to jedan od glavnih načina na koji jagode mogu da smanje rizik od insulinske rezistencije, kao i dijabetesa tip 2.
Zdrave za mozak. Brojna proučavanja, obavljena na životinjama, pokazala su sledeće: kada im se u ishranu dodaju jagode, poboljšava im se orijentacija u prostoru, pamćenje i poimanje. neka istražianja su čak izdvojila određene flavonoide iz jagode koji mogu da pomognu da se spreči opadanja pamćenja. U svakm slučaju, više istraživanja ukazuju da jagode mogu da smanje rizik od slabljenja pamćenja povezanog sa starenjem.
Pokrivene su stotinama semenki. Sitne tačkice kojima su jagode pokrivene su u stvari semenke – jagoda je jedino voće koje ima semenke spolja. Svaka pojedinačna jagoda sadrži oko 200 semenki, koje su takođe izvor korisnih biljnih vlakana.
Najbolje se čuvaju sa lišćem. Jagode će se najbolje očuvati ako im ne uklonite zelenu peteljku i listiće pre nego što ih stavite u frižider. Otkinite ih neposredno pre neto što operete jagode da biste ih pojeli. Pre nego što ostavite jagode u frižider, proberite i izbacite primerke koji su počeli da plesnive ili trule, kako ne bi uticali na ostale.
Mogu se spremiti na mnogo načina, na primer: jagode sa šlagom, kolač sa jagodama, mogu se dodati u musli, na palačinke, u smuti. Deca ih po pravilu vole. Umočite jagode u čokoladu – eto sjajnog i izuzetno zdravog slatkiša.
Preuzeto: Zdravahrana.com
