Ljudska priroda je često predvidiva, međutim u nekim okolnostima bes i tuga mogu da zaslepe čoveka i nateraju ga na surovu osvetu.
Poznata izreka kaže: “Osveta se služi hladna.”
Postoje dva načina da se ova fraza protumači: prema prvom, najbolje je da prođe vreme kako bi se osoba kojoj se treba osvetiti uljuljkala u osećaj lažne sigurnosti, a onda je napasti kada ne očekuje; a drugo tumačenje kaže kako vreme treba da prođe jer osvetnik mora da bude što hladnokrvniji. Koja god da je opcija u pitanju, cilj osvete je jasan.
Razlozi zbog kojih se ljude svete, žrtve i osvetnici i okolnosti se menjaju – ali ono što ostaje isto je potreba da se zadovolji pravda. Pravda, naravno, kakvu je vidi osvetnik.
1. Olga Kijevska
Pleme Drevljani – odbivši da plate danak – ubilo je 945. godine muža Olge Kijevske, Igora I, velikog kneza. Kao sinova regentkinja, Olga je tada postala vladarka Kijevske Rusije.
U znak pomirenja, Drevljanski vladar je Olgi ponudio brak. Ona je pristala, a on je poslao pregovarače. Međutim, Olga je dala da se iskopa dubok jarak. Kada su drevljanski izaslanici stigli, ona ih je dočekala, provodila po imanju, a onda odvela do jarka gde je naredila da ih ubace i žive zakopaju.
Pre nego što je ova vest stigla do drevljanskog kneza, ona mu je pisala da joj je potrebna pratnja. Sledeću grupu muškaraca koja je stigla zatvorila je u kupatilo i žive spalila.
Zatim je lično otišla u posetu Drevljanima. Kada su se svi tokom gozbe napili, ona je naredila vojsci da ih zakolju. Drevljani su molili za milost, a ona im je tražila po tri vrapca i po tri goluba iz svakog domaćinstva, što je i dobila. Meštani su mirno legli tu noć, misleći da je poklon bio dovoljan. Međutim, Olga je za ptice vezala komadiće tkanine natopljene sumporom. Poslala ih je nazad u grad, a kada se svaka vratila u svoje gnezdo – zapalila ga je. Vatre sa gnezda su se proširile na kuće. Za nekoliko trenutaka, goreo je čitav grad.
2. Džingis-kan
Mongoli su često davali priliku protivničkim kraljevstvima da se mirno potčine njihovoj vlasti. Do 1219. godine vladali su većinom teritorije današnje Kine. Džingis kan je želeo da uspostavi trgovinske odnose duž Puta svile sa Hvarazmijskim carstvom (teritorija današnjeg Irana). Kan je poslao trgovački karavan u otru, ali je guverner Inalčuk, bio sumnjičav i napao ih. Inalčuk je bio ujak Hvarazmijskog šaha i uz njegovu dozovolu ih je pogubio.
Pobesneli Kan je tada napao grad, a Inalčuka pogubio tako što mu je istopljeno srebro sipao u oči i uši. Mongolska vojska je Hvarazmijsko carstvo izbrisala sa mape sveta.
3. Žan d Klison
Žan je iza sebe imala već dva braka pre nego što se udala za Olivera d Klisona, 1330. godine. Žan i Oliver su sklopili brak iz ljubavi, što je u to doba bila retkost. Imali su nekoliko dece i živeli mirnim životom, sve dok Oliver nije otišao u rat.
Francuzi i Englezi su ratovali za vojvodstvo Bretanju, a Oliver se borio za Francuze pod vođstvom Šarla d Blua. Kada su Olivera zarobili Englezi, Šarl ga je optužio za izdaju. Kada su Engleska i Francuska proglasile primirje, Francuzi su odlučili da pogube Olivera.
Žan je želela da se osveti svima koji su bili na bilo koji način upleteni u Oliverovu smrt. Prodala je sve kako bi kupila ratnu opremu. Otisnula se na more gde je ratovala protiv Francuske 13 godina. Legenda kaže da ako bi naišla na brod sa francuskim plemstvom, izvukla bi sekiru i sama im odsecala glave, baš kao što su oni njenom suprugu.
Njeni brodovi su bili poznati pod imenom “Crna flota”, a ona je postala “Lavica iz Bretanje”.
4. Pedro I od Kastilje
Takođe poznat i kao Pedro Pravedni i Pedro Okrutni, imao je svega 16 godina kada mu je otac kralj Alfonso XI, u želji da održi mir i ojača moć, ugovorio brak sa Konstancom Manuelom od Viljene.
Konstanca je stigla u Portugal 1340. godine. Međutim, Pedro se zaljubio u njenu rođaku Ines de Kastro. Njihova ljubavna veza je bila skandal. Na sve načine su pokušavali da ih razdvoje, ali uzaludno. Ines je na kraju poslata u manastir.
Kad je Konstanca umrla 1345. godine, Pedro je otišao da pronađe svoju ljubav. Kralju Alfonsu je njihova ljubav i dalje bila neprihvatljiva. Dok je Pedro bio u lovu, kralj je naredio Inesino ubistvo. Ona je stradala od mača i sahranjena na groblju crkve Santa Klara.
Pedro je tada objavio rat kralju – ocu, ali je bio poražen.
Kada je, nedugo zatim, kralj Alfonso umro, jedna od prvih Pedrovih zapovesti, nakon što je seo na tron, bila je da se ubiju Inesine ubice.
Pogubljeni su javno tako što su im iščupana srca.
Pedro I je tada saopštio da su se on i Ines tajno venčali i zahtevao da bude priznata kao kraljica Portugala. Njeno telo je ekshumirano i obučeno u kraljevsku odeću. Održana je posebna ceremonija tokom koje je njen leš stavljen na presto i krunisan, a zatim su plemići, sveštenstvo i seljaci stajali u redu da joj poljube ruku.
5. Petar Veliki
Dvadeset i osmog dana novembra 1724. godine, Petar Veliki je u Sankt Peterburgu javno odrubio glavu Viljemu Monsu. Mons je bio brat njegove ljubavnice Ane, i privatni sekretar njegove žene, Katarine. Na smrt je osuđen zbog pronevere i izdaje.
Dvorske glasine bile su malo drugačije. Plemstvo je govorilo da je on bio Katarinin ljubavnik.
Legenda kaže da je Petar Veliki svojoj ženi poklonio glavu ljubavnika u tegli – da je drži u ormariću kao podsetnik.
6. Julije Cezar
Godine 75. pre Hrista, kada je Julije Cezar imao 25 godina, zarobili su ga pirati u Egejskom moru. Tražili su otkup od 20 talenata, na šta se Cezar samo nasmejao.
Objasnio im je da verovatno ne znaju ko je on i da moraju da podignu otkup na 50 talenata, što su i učinili. Do trideset i osmog dana, Cezar se ponašao kao da je on vođa, a ne zarobljenik. Uvežbavao je govore, pisao pesme, igrao igre, a svoje kidnapere je sve vreme upozoravao da će ih razapeti kada ga oslobode.
Kad je otkupnina stigla, a Cezar oslobođen, odmah je organizovao malu grupu brodova i otišao da ispuni dato obećanje.
Zarobio je pirate, a otkupninu koju su dobili za njega je odneo Marku Jurniju, pod čijom su jurisdikcijom bili. Jurnije je bio neodlučan u primeni kazne, pa je Cezar uzeo stvar u svoje ruke i naredio da se pirati koji su ga zarobili razapnu na krst.
7. Budika
Keltska kraljica i ratnica Budika je rođena oko 30. godine nove ere. Kako bi održao svoje kraljevstvo, ali i uspostavio savez sa Rimom, njen muž Prasutag svoje bogatstvo podelio na tri dela. Dvema ćerkama i caru Neronu.
Ali Rimljani su ignorisali njegove želje i pripojili svojoj imperiji celo njegovo kraljevstvo. Kada se Budika usprotivila, pretukli suje, a njene silovali.
Budika je tada povela je ustanak protiv Rimskog carstva. Pobunjenici su opustošili rimske gradove Kamulodunuma, Londoniuma i Verulamiuma, a stradalo je 70.000 Rimljana.
8. 47 ronina
U aprilu 1701. godine, plemića Asana Nagorija su zamolili da pomogne u obavljanju ceremonijalne dužnosti na šogunovom dvoru u Edu, današnjem Tokiju. Naganori je bio neiskusan, zbog čega ga je jedan od zvaničnika, Kira Jošinaka, toliko ismevao da je Nagori izvukao oružje i bacio se na njega. Za samuraje – to je bilo kršnje etike, pa je jedan od šoguna naredio Naganoriju da izvrši sepuku (ritualno samoubistvo) istog dana.
Naganorijevi saveznici su tada postali ronini – samuraji bez gospodara, koji su se sastali da vide šta im je činiti. Odlučili su dase osvete. Da bi izbegli sumnje, čekali su dve godine da svoj plan sprovedu u delo.
Dana 30. januara 1703. godine, 47 ronina je silom ušlo u Jošinakin dom, odrubili su mu glavu i odneli je u Nagorijev grob. Posle duge debate, šoguni su zahtevali od 47 ronina da izvrše sepuku.
9. Marija Oktjabrskaja
Marija je bila komunistkinja, a kad je njen muž poginuo u napadu na Kijev, prodala je svu njegovu imovinu i kupila tenk T-34. Ali umesto da ga da Sovijetsjom Savezu, Marija piše Staljinu da joj dozvoli da se bori za svoju zemlju. Staljin joj je ispunio želju i posle pet meseci Oktjabraskaja i njen tenk (kome je dala nadimak “Borbena devojka”), uputili su se u 16. tenkovsku brigadu.
Bila je spremna za osvetu Nemcima. U svojoj prvoj bici, u oktobru 1943. godine, njen tenk je prvi probio neprijateljsku liniju, što je izazvalo veliki haos u Nemačkim redovima.
Svojoj sestri je napisala: “Imala sam svoje vatreno krštenje. Pobedila sam k**ve. Ponekad sam toliko ljuta da ne mogu da dišem.”
Izvor: Nacionalna geografija Srbija
