Mari Guž rođena je u Montobanu kod Tuluza u Francuskoj, 7. maja 1748. godine. Poreklom iz siromašne i neuke porodice, Mari je, iako i pametna i lepa, ostala uskraćena u mladosti za najbitnijim stvarima kao što su adekvatno formalno obrazovanje i podrška za ideje koje je gajila. Kako je rođena i živela u južnom delu Francuske, ona praktično ni francuski jezik nije govorila sasvim ispravno, pa je svoja kasnija dela u životu uglavnom diktirala svojim saradnicima, kako bi bili razumljivi francuskom narodu.
Mari je rano ostala udovica, ipak, iako bez imetka i brazovanja, otisnula se u Pariz gde su buktale vatre Revolucije koja će uslediti. Promenila je ime u Olimp i zaigrala na svoj urođeni intelekt, te stupila u blizak kontakt sa intelektualnim krugovima. Osim toga, kako bi preživela u Parizu, bavila se onim što je tada bilo jedino isplativo – prodavala je svoje telo kako bi plaćala stan, račune i tekuće životne troškove. Sve to u službi ostvarivanja cilja da postane spisateljica. Nedugo nakon dolaska u Pariz, već 1780. Olimp postaje dramaturškinja. Duboko zainteresovana za pitanje položaja crnaca, robova u koloniji, napisala je komad pod nazivom „Ropstvo crnaca“, koji je postavljen u čuvenom teatru Komedi Frans. Ovaj komad preživeo je tri izvođenja, ali je potom ondašnji gradonačelnik Pariza isti zabranio. Olimp je tada, razočarana, odustala od karijere u dramaturgiji. Okrenula se onome što joj je bilo urođeno – daru za politiku.
U Parizu se tih godina uveliko priprema preokret od kog će krenuti doba uspostavljanja nacionalnih država i pokretanja „parne mašine“ naroda da se bore za svoje slobode i prava. Francuska revolucija 1789. godine za Olimp je bila prekretnica. Odlučuje da piše i štampa pamflete u kojima propagira ženska prava, do tada tabu temu u francuskom društvu. Čak je i „oslobođena“ Francuska, po pitanju položaja žena u društvu, bila veoma konzervativna. Kada je objavila svoju „Deklaraciju o pravima žene i građanke“, koja je bila antipod „Deklaraciji čoveka i građanina“, Olimp postaje tema broj jedan u pariskim političkim krugovima. U opširnoj disertaciji na temu prava građana, član 1. glasi: „Žena se rađa slobodna i ostaje ravnopravna s muškarcem. Društvene razlike mogu se temeljiti samo na zajedničkoj koristi“. Njena Deklaracija postaje udarna tema čak i izvan Francuske. Ta činjenica daje joj krila da nastavi. Već 1792. de Guž objavljuje pamflet koji će je odvesti direktno u smrt. Naime, de Guž u svom spisu predlaže da se u Francuskoj održi referendum na kome će se Francuzi izjašnjavati o tri moguća oblika vladavine: republikanska vlada, federativna vlada ili monarhija. Osim toga, ona je iste godine stala javno u odbranu ondašnjeg kralja, jer je insistirala na demokratskoj promeni društva, apelom na zdrav razum ljudi, a ne nasiljem. Time je Olimp ostala dosledna zastupnica ideja prosvetiteljstva. Njeni javni nastupi postali su protumačeni kao otvoreno zalaganje za monarhiju, što je u ono vreme u Parizu bilo ravno samoubistvu. Revolucionarni sud pozvao je de Guž na odgovornost. Već 3. novembra 1793. godine završila je na giljotini.
U presudi je bilo navedeno da, osim što je bila pripadnica partije žirondinaca, bila strastveni propagator prava žena. To je, za ono vreme i one okolnosti, bilo nedopustivo.
Na ovom mestu, valja iskoristiti još jedan citat iz Preambule Deklaracije o pravima žene i građanke, a ove reči, čini se, i dan danas odjekuju jednako glasno kao onda, na momente možda čak i glasnije:
„Majke, kćerke, sestre, predstavnice Nacije, traže da obrazuju Nacionalnu skupštinu. Smatrajući da su neznanje, zaborav ili prezir ženskih prava jedini uzroci javnih nesreća i potkupljivosti vlada, odlučile su da u svečanoj deklaraciji navedu prirodna, neotuđiva i sveta prava žene kako bi ih ova deklaracija, uvek dostupna svim članovima društvene zajednice, neprestano podsećala na njihova prava i dužnosti; kako bi akti ženske i muške vlasti bili što doslednije poštovani, jer bi se u svakom trenutku mogli upoređivati s ciljem svih političkih ustanova; kako bi pritužbe građanki, odsad utemeljene na jednostavnim i nespornim načelima, stalno bile usmerene ka očuvanju Ustava, valjanih običaja i sreći svih. U skladu s time, pol nadmoćan po lepoti i hrabrom podnošenju patnji majčinstva, priznaje i objavljuje u prisustvu i pod zaštitom Vrhovnoga bića, ova Prava žene i građanke”.
