Zemlje sa niskim i srednjim prihodima pružile su utočište za oko 75 odsto svih izbeglica, a najmanje razvijene zemlje na svetu dale su azil za 21 odsto od ukupnog broja prinudno raseljenih, rekao je Sufijan Ađali, predstavnik Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice u Beogradu.
U intervjuu za Politiku Ađali je rekao da su zemlje koje su primile najveći broj izbeglica Iran sa 3,8 miliona izbeglica, Turska sa 3,3 miliona, Kolumbija sa 2,9 miiliona, Nemačka sa 2,6 miliona i Pakistan sa 2 miliona.
“Prema podacima iz Izveštaja o globalnim trendovima UNHCR za 2023. godinu koji pokriva i prva četiri meseca ove godine, najveća globalna žarišta kada je reč o prinudnom raseljavanju su Sirija, Sudan, Avganistan, Ukrajina, DR Kongo, Palestina, Somalija i Mjanmar”, ukazao je Ađali.
On je naveo da su najbrojnije izbeglice koje prinudno beže od ratnih stradanja u Siriji i predočio da je 7,2 miliona Sirijaca interno raseljeno unutar granica Sirije, a 6,8 miliona ih je izbeglo u druge zemlje.
“Iz Sudana je otišlo 10,8 miliona ljudi, oko 10 miliona je izbeglo iz Avganistana, a prema procenama Agencije UN za pomoć palestinskim izubeglicama (UNRWA) oko 1,9 miliona ljudi je bilo primorano da napusti Pojas Gaze što je više od 85 odsto ukupne populacije u toj okupiranoj palestinskoj enklavi”, rekao je Ađali i potvrdio da se broj izbeglica u svetu od 2020. godine povećao za više od 40 miliona.
Prema njegovim rečima UNHCR procenjuje da je od početka maja 2024. godine pređen broj od 120 miliona izbeglica.
Dok deca čine oko 30 odsto svetske populacije, njihov procenat u ukupnom broju prinudno raseljenih je značajno veći i iznosi 40 odsto ili 47 miliona ljudi. Kada je reč o interno raseljenim, 49 odsto su deca.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, u nekom od centara širom zemlje smešteno je nešto više od 500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, dodao je on.
