Često se dete suočava sa preprekama na putu ka pravilnom psihofizičkom razvoju. Jedan od njih je i poremećaj pažnje ili ADHD sindrom ili, najčešće, hiperaktivnost.
Psiholog Mila Radovanović objašnjava da je problem poremećaja pažnje u vezi sa funkcijom i strukturom mozga koja je, kako kaže, urođena i ta deca već u ranoj fazi razvoja pokazuju određene simptome.
“Skraćena mogućnost pažnje, teža održivost fokusa na nekoj od aktivnosti glavni su pokazatelji poremećaja pažnje. Često je u okviru ovog poremećaja prisutna hiperaktivnost, kada dete ne može da se zadrži mirno na jednom mestu, često ustaje, menja aktivnosti, prekida određeni sadržaj koji se odvija u vrtiću, školi, teško mu je da čeka na svoj red, gurka drugu decu”, objašnjava psiholog Radovanović i dodaje da je kod takve dece veoma izražena impulsivnost u kojoj se određene radnje izvršavaju bez razmišljanja i promišljanja.
“Prvi simptomi poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću kod dece uočavaju se u predškolskom uzrastu, u grupi sa vršnjacima, kada se primećuje da njihovo ponašanje odudara od uobičajenog.
Nažalost, često se dešava da i pored upozorenja vaspitača roditelji odbacuju postojanje simptoma poremećaja pažnje kod svog deteta i hiperaktivnost prepisuju uzrastu. Međutim, već u prvim školskim danima uočava se da dete ne može da održi pažnju na času, da ne ispunjava zadatke u toku časa i da remeti nastavu.
“Tada se roditelji javljaju za savet kod psihologa”, objašnjava ona i ističe da tada još uvek nije kasno da se uz dobru stručnu pomoć i porodice poremećaj pažnje ublaži, a ponekad i otkloni.
Sa hiperaktivnošću ili ADHD poremećajem se živi, ali vremenom dete može da nauči kako da kontroliše određene simptome: impulsivnost, hiperaktvnost i selektivnu pažnju, ističe psiholog.
“Kako dete, odnosno osoba raste i sazreva, tako se smanjuje hiperaktivnost, ali ono što ostaje jeste poremećaj pažnje. Odrasli sa ovim problemom ponekad imaju poteškoće da obave na vreme svoje poslovne zadatke, često kasne na sastanke, zaboravljaju svoje obaveze. Za razvoj profesionalne karijere takve karakteristike mogu da budu nepoželjne u poslovnom okruženju.”, dodala je ona.
Roditelji koji nisu sigurni da li njihovo dete ima poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću ili je samo nestašno uvek mogu da razgovaraju sa stučnjacima.
“Mi već sada imamo dosta razvijene dijagnostičke procedure i važno je da se na vreme uradi psihološka procena kod deteta. U pitanju je test na osnovu kojeg se može proceniti da li je kod deteta prisutan ADHD sindrom sa hiperaktivnošću. Taj poremećaj se uočava u predškolskom uzrastu i najbolje je procenu uraditi oko pete godine detetovog života“, istakla je Radovanović.
Poremećaj pažnje ili ADHD sindrom sa hiperaktivnošću prisutan je kod pet odsto dece i češće se javlja kod dečaka.
