Do predsedničkih izbora u SAD ostalo je oko četiri i po meseca. U susret izborima, velika pažnja se poklanja predizbornim anketama, koje pokazuju da su kandidati poprilično izjednačeni.
Grad Milvoki u saveznoj državi Viskonsin je došao u žižu interesovanja, jer bi mogao da odluči novembarske izbore, po pisanju portala “Politico”, ali ne zbog svoje naklonosti ka drugom kandidatu, već zbog “anemičnosti” koja vlada prema kandidatu za kojeg je projektovano da osvoji većinu u ovom gradu.
“Postoji jedan veliki razlog zašto, a to su crni glasači u Milvokiju. To je uticajni blok koji može da utvrdi da li će država ove jeseni ostati plava ili će biti “swing”, ovi birači imaju ozbiljne i dugotrajne sumnje u vezi sa Bajdenom i da li im je on ispunio obećanja. Nema opasnosti da će Donald Tramp osvojiti ovaj istorijski demokratski grad u novembru. Ali postoji značajan rizik da bi anemični nastup u Milvokiju mogao koštati Bajdena ove kritične promene stanja – a možda i izbora”, piše portal.
Kampanja u ovom gradu, ali i na nacionalnom nivou, se susreće sa identičnim problemom, a to je alarmantno nizak nivo podrške među afroameričkim i latino glasačima, piše portal.
“Bajdenov problem u Milvokiju predstavlja destilaciju izazova sa kojima se suočava njegova kampanja za reizbor na nacionalnom nivou: U tradicionalno demokratskim previranjima, ankete ukazuju na alarmantno nizak nivo podrške među crnim i latino glasačima. 2016. godine, slab učinak Hilari Klinton u Milvokiju, Filadelfiji i okrugu Vejn u Detroitu – urbanim centrima koji napajaju zalihu demokrata u Viskonsinu, Pensilvaniji i Mičigenu – omogućio je Trampove iznenađujuće pobede u Rđavom pojasu. Ove godine, znaci nedostatka entuzijazma za Bajdena na tim mestima među crnim glasačima izazivaju strah od ponavljanja te situacije”.
Država Viskonsin, kao jedna od “swing država”, nosi 10 elektorskih glasova, a u poslednja dva ciklusa razlika između kandidata je bila tek 25.000 glasova, što je odlučilo izbore.
“U Viskonsinu ne postoji veliki prostor za grešku. Poslednja dva izborna ciklusa za predsednika ovde su odlučena sa manje od 25.000 glasova razlike. Nizak odziv među crnim glasačima u Milvokiju — ili manja pobednička razlika za Bajdena — bi zadala značajan udarac njegovim šansama da osvoji državu i njenih 10 elektorskih glasova”, piše “Politico”.
Portal vidi opasnost u neizlasku stanovnika Milvokija, u kojem se broj izašlih birača smanjuje iz ciklusa u ciklus. Za vreme Obaminih kampanja 2008. i 2012. godine, procenti izašlih su išli od 70 odsto 2008. do čak 77 procenata Afroamerikanaca koji su glasali 2012. godine, stoji u istraživanju trendova u Milvokiju od strane organizacije “Marquette”.
Istraživanje u državi Viskonsin je krajem aprila i početkom maja pokazalo da Bajden tesno vodi u trci jedan na jedan sa Trampom sa 47 odsto u odnosu na 45 odsto podrške, a u ovom trenutku popularni sajt “270towin” donosi najnovije rezultate “Emerson koledža”, čija anketa pokazuje da je Tramp u prednosti tri procentna poena. Ovaj trend “promene strana” nije novost, jer su istraživanja i ranije pokazivala naznake promena.
Kandidat Demokrata ima probleme širom SAD sa afroameričkim glasačima
Naime, u odnosu na rezultate istraživanja javnog mnjenja, već u kasnu jesen prošle godine je postalo jasno da postoje disonantni tonovi između Džoa Bajdena i Afromerikanaca po pitanju izlaska na izbore i glasanja za njihovu “tradicionalnu opciju”.
“The Wall Street Journal” je tada pisao o manjoj podršci za Bajdena među ovom populacijom, za koju je okidač loša finansijska i ekonomska situacija u kojoj se nalazi zajednica.
“Porast plata se dramatično usporio za crne radnike nego za druge Amerikance. Srednja nedeljna zarada za crne radnike zaposlene sa punim radnim vremenom porasla je za 4,2 odsto u trećem tromesečju u odnosu na godinu ranije, u odnosu na povećanje od 10,3 odsto u prethodnoj godini. Ukupne plate su porasle za 4,5 odsto u poslednjem kvartalu, u odnosu na povećanje od 6,9 odsto u trećem kvartalu 2022. godine, pisao je tada WSJ.
U skladu sa sporijim rastom plata, podrška Bajdenu je opala te su “demokrate oglasile alarme zbog gubitka glasača”, a lideri partije su izrazili brigu da bi mnogi Afroamerikanci mogli da podrže i Republikance, tj. bivšeg predsednika Trampa.
“Lideri stranke su uglavnom zabrinuti zbog smanjenog odziva crnih birača, ali su takođe zabrinuti da će neki od ovih glasača umesto toga podržati republikance, uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji je favorit za predsedničku nominaciju Republikanske stranke. U nadi da će sprečiti opadanje, demokrate upumpavaju novac u afirmaciju birača, obrazovanje i oglašavanje u državama u kojima se vodi borba”, pisao je WSJ tada, a što je utemeljeno na rezultatima glasanja na pola mandata, kada je zabeležen pad u velikim gradovima “swing država” za Demokrate.
Još jedan od problema na koje je naišao Bajden tokom dosadašnjeg dela kampanje je pitanje da li bi uopšte trebalo da se kandiduje. To je pitanje oko kojeg su upravo Afroamerikanci pokazali najveću podeljenost.
“Crni glasači takođe su podeljeni u pogledu toga da li bi Bajden trebalo da se kandiduje za predsednika, pri čemu 50 odsto kaže da bi trebalo ‘definitivno’ ili ‘verovatno’ da traži još jedan mandat, a 49 odsto je reklo da ‘definitivno’ ili ‘verovatno’ ne bi trebalo da se kandiduje”, pisao je “USA Today”.
Ono što posebno brine glasače Afroamerikance su Bajdenove godine, sa čak 78 odsto onih koji kažu da su “jako”, “poprilično” ili “malo” zabrinuti što se tiče njegovih godina, dok samo 22 odsto njih ne izražava brigu kad su u pitanju godine predsednika Bajdena, koje bi mogle da budu prepreka za obavljanje posla, kaže istraživanje koje je preneo “USA Today”.
Posebno mladi Afroamerikanci nisu voljni da glasaju za Bajdena
S druge strane, IPSOS u maju ove godine donosi rezultate ankete koji kažu da Bajden ima problem posebno sa mladim Afroamerikancima, koji nisu voljni da glasaju za njega, a da je sveukupna afroamerička zajednica bila ključna za izbor Bajdena 2020. godine.
Štaviše, podrška Bajdenovom protivkandidatu je najveća upravo među mlađom populacijom, računajući u tu grupu ljude od 18 do 39 godina, pokazuje istraživanje.
Oni, ceneći obavljeni posao predsednika, u procentu od 28 odsto kažu da je više ili jednako kao predsednik postigao Tramp, što je najviši procenat među sve tri grupe u koje su ispitanici podeljeni.
U ostale dve “starije” grupacije situacija je takva da većina i dalje želi da glasa za Bajdena, ali se promena dešava kada su u pitanju oni koji će glasati za Trampa, jer se tu nazire “potencijalno istorijski” rezultat.
“Bajden je i dalje najjači među crnim Amerikancima. Crni Amerikanci su dugo bili ključni deo demokratske baze i izgleda da su još uvek spremni da se odluče za Bajdena u ovom izbornom ciklusu. Međutim, značajna, potencijalno istorijska manjina crnih Amerikanaca kaže da snažno razmišlja da glasa za Trampa”, piše IPSOS.
Na kraju, istraživanje IPSOS-a takođe ponovo ističe problem za izlaznošću, koja je opala među mlađom, ali i srednjom populacijom. Kod srednje populacije, koja nešto više ceni Bajdenov posao na funkciji predsednika nego mlada populacija, pad izlaznosti koji se očekuje je oko 12 odsto, što bi moglo da stvori ozbiljne komplikacije Bajdenu, jer mu “treba svaka pomoć koju može da dobije”, piše IPSOS u svom istraživanju.
“Upravo sada, Bajden ima problem sa entuzijazmom kod mladih crnih Amerikanaca, koji nisu uzbuđeni zbog mogućnosti novog predsedničkog mandata Trampa ili Bajdena. Može li Bajden ovo preokrenuti ili će Tramp iskoristiti Bajdenovu slabost među tako ključnim delom demokratske baze? Videćemo”, zaključuje IPSOS.
Ogroman pad podrške među muškarcima
Kada se sa polja anketiranja po starosnim grupama pređe na polove, stvari za američkog predsednika stoje još lošije, pokazuju istraživanja. Mnogi koji su glasali za Bajdena 2020. godine više nisu voljni da svoj glas poklone njemu, i radije će ići među apstinente, govori jedan od njih.
“Rastrgan sam između glasanja i neglasanja uopšte. Mnogi od nas su. Mislim da Bajden nije to, ali ne vidim šta je još tamo”, navodi čovek po imenu Kilijan-Bej (59) za “The Washington Post”.
Ovaj Afroamerikanac ističe da mu je bitno da mu demokrate “daju suštinu”.
“Ne možete okačiti šargarepe i pretpostaviti da ćemo glasati za vas samo zato što nam se ne sviđa druga platforma”, rekao je on, prenosi vašingtonski list.
Da je ovaj pojedinac tek jedan od mnogih, piše list i spominje frustraciju predsednika, ali i partijskih lidera ovakvim stanjem stvari.
“Kilijan-Bejevi stavovi ilustruju opadajući entuzijazam među crnim glasačima, posebno muškarcima, prema Bajdenu i Demokratskoj stranci. Serija anketa poslednjih meseci uznemirila je partijske stratege i liberalne organizatore i kako se navodi, frustrirala predsednika, koji se suočava sa teškom trkom za reizbor protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa, kandidata republikanaca”, piše “Washington post”.
Istraživanje “New York Times-a” i “Siena” je pokazalo da čak 22 odsto muškaraca Afroamerikanaca u jednoj od ključnih država, Mičigenu, planira da glasa za Trampa, što je neverovatan skok u odnosu na 8 odsto 2020. godine i tek 6 odsto 2016. godine, prenosi list.
O tom odnosu ka Donaldu Trampu i uverenosti da će on među Afroamerikancima imati nisku podršku “jer je on Donald Tramp”, profesorka na Univerzitetu Džon Hopkins, Lia Rajt Rigue, kaže da ta pretpostavka ne može biti dalje od istine.
“Postoji pretpostavka da, pošto je Donald Tramp – Donald Tramp, on će imati nultu podršku među crnim glasačima. To ne može biti dalje od istine”, rekla je Rigue, prenosi vašingtonski list.
Razočaranje Bajdenom od strane muškaraca Afroamerikanaca potiče od njegovih propalih obećanja, npr. sveobuhvatnog zakona o glasačkim pravima ili zakona o reformi policije, koji nisu prošli, a koje je predsednik ovoj zajednici obećao, ističe vašingtonski list.
“Čujete: ’Bajden pazi na Latinoamerikance, Bajden pazi na Azijate’. Usvojili su zakon protiv mržnje ka Azijatima, ali gde su naši zakoni? Drugi put, to će biti: ‘Pa, Tramp mi je dao stimulativni novčani ček’ ili ‘Tramp nije tako loš, da, nije uradio ništa za naše zajednice, ali je bar neko ko kaže kakve stvari jesu”, rekao je Branden Snajder, izvršni direktor “Detroitske Akcije”, prenosi “The Washington Post”.
“Bajden nije ništa uradio za crne birače”
Upravo utisak da Tramp “nije tako loš”, tj. da je ipak afroameričkoj zajednici govori kako stvari stoje zapravo, sve češće može da se čuje od strane samih Afroamerikanaca, koji neretko izražavaju i direktnu podršku bivšem predsedniku, a u priču o tome šta je ko za njihovu zajednicu uradio, unose i ideološku stranu.
“Stranački levičarski političari i članovi medija neumorno su radili na tome da Republikansku stranku, Donalda Trampa i svakoga ko ih čak i prećutno podržava, okarakterišu kao neskrivene rasiste i elitiste koji ne žele ništa više nego da gledaju na propast manjina: I dugi niz godina, ja sam pogrešno verovao da je ovo istina”, piše Adam Kolman u autorskom tekstu za “The Telegraph”, a koji inače piše i za brojne svetske medije iz ugla svoje afroameričke zajednice.
Kao razlog zbog kojeg se dešava odliv birača, Kolman ističe “zloupotrebu”, koja je je trebalo da “zasiti njihov kompleks spasitelja”.
“Demokrate gube podršku crnaca kao što sam ja, jer smo svesni da smo zloupotrebljeni kao oružje za njihovu političku korist, da su nam dati bezvredni simboli i da smo megafon koji će da zasiti njihov kompleks spasitelja”, napisao je Kolman.
Kolman ističe da je podela osnovni koncept, a da je afroamerička zajednica iskorišćena poput sekire koja je data određenima da njome upravljaju.
“Oni su našu sličnost ukalupili u sekiru kojom mogu da rukuju da nas podele po rasama, primoravajući nas da razmislimo o tome da ne prihvatamo jedni druge uprkos našim površnim razlikama. Što je još gore, ovo oružje predaju ljudima koji liče na mene, a ipak imaju prebivalište u ekonomski najprivilegovanijim delovima Amerike, kako bi dali iluziju široko rasprostranjenog rasnog predstavljanja i koncepta klanice poput daltonizma kako bi me sprečili da jasno vidim kakav je moj ekonomski status, a slično dele i moju belu braću”, navodi Kolman razloge zbog kojih se zajednica oseća kao oružje u rukama onih koji ih vode.
Kolumnista ističe da su kandidat Republikanske partije i sama partija daleko od savršenstva, ali da prepoznaju probleme zajednice.
“Donald Tramp i republikanci su daleko od savršenstva, ali barem prepoznaju previranja koja se dešavaju za klasu ljudi koji su bili svedoci premeštanja njihovih poslova u inostranstvo, malih preduzeća slomljenih globalnim korporativnim interesima i koji su bespomoćno posmatrali kako njihova zajednica nadu za budući prosperitet zamenjuje fentanilom”, zaključio je Kolman u tekstu za “The Telegraph”.
