Ovo nije situacija u kojoj treba da se uljuljkate i pustite da sve ide svojim tokom. Evo šta možete da uradite da se ljubav ravnomerno raspodeli.
To je priča stara koliko i čovek: vaše dete ima „omiljenog“ roditelja – osobu koja mu se obraća za sve. Možda je to za roditelja “favorita” čast, ali to zapravo nije idealno ni za jednog roditelja. Neprekidno dežurstvo može brzo postati neodoljivo za tog “izabranog” roditelja. I dok se jedan zamara, drugi će početi da se oseća povređeno odbacivanjem svog deteta. Na kraju krajeva, nema pobednika, a ovo može izazvati napetost, piše portal thebump.com.
Roditeljska preferencija je sasvim normalna i vrlo česta. I bez obzira da li ste „izabrani“ ili ne, važno je zapamtiti da ste vi i vaš partner na ovom putu zajedno. Ova izbirljiva faza će verovatno proći. U međuvremenu, postoje koraci koje možete preduzeti da lepo podelite ljubav i odgovornosti. Evo šta možete da uradite!
“Roditeljska preferencija je normalan deo razvoja deteta i može se pojaviti u bilo kom trenutku, iako mnoga deca počinju da pokazuju favorizovanje kao odojčad ili mala deca. Ove dinamične promene se često pojavljuju oko ključnih razvojnih skokova, poput učenja hodanja i govora”, kaže Brajana Kappadakunel, LMFT, porodični terapeut.
Često se roditeljska preferencija jednostavno odnosi na vreme provedeno sa detetom. Studija je pokazala da bebe i mala deca više vole svoje mame jer provode više vremena sa njima. Naravno, ovo nije uvek slučaj, ali to svakako važi za mnoge porodice. Jednostavno rečeno, primarni negovatelji su češće tu, tako da su automatski gurnuti u ulogu roditelja. „Mala deca imaju jaku sklonost ka istovetnosti“, kaže dr Kara Gudvin, licencirani klinički dečji psiholog i majka troje dece. Oni više vole da isti roditelj obavlja sve aktivnosti sa njima, čak i ako im drugi roditelj postane dostupan. S druge strane, ako radite van kuće ili ste često odsutni, dete bi moglo da više uživa u vrememu koje provodi sa vama kada ste kod kuće.
U drugim okolnostima, preferencije deteta se mogu promeniti u zavisnosti od situacije. Na primer, možda više vole jednog roditelja za svoju rutinu odlaska na spavanje, a drugog za igranje žmurke. Naravno, u ovom slučaju postoji jaka neravnoteža. Verovatno se ne igrate žmurke svaki dan, ali svakako morate da odlazak na spavanje učinite noćnom rutinom. Drugim rečima, biti preferirani roditelj pred spavanje može brzo postati iscrpljujuće. “Deca žude za nezavisnošću i autonomijom i ne dobijaju je onoliko koliko bi želeli. Imati željenog roditelja je jedan od načina na koji mogu da iznesu svoje mišljenje i vrše kontrolu”, objašnjava Gudvin.
Ličnosti roditelja i deteta su usklađene. Kao odrasli, uglavnom se okružujemo ljudima čije se sklonosti poklapaju sa našim. Deca su ista i mogu favorizovati roditelja čiji temperament ili interesovanja više odgovaraju njihovim. Roditeljska preferencija se može pojaviti u nužnim situacijama ili tokom velikih životnih tranzicija, poput razvoda u porodici ili rođenja novog brata ili sestre.
Konačno, postoji roditeljstvo „dobar policajac, loš policajac“. Mala deca su pametna stvorenja; mogu prepoznati koji roditelj će im dozvoliti određene aktivnosti, a koji će verovatno biti strožiji.
