Ranije su roditelji i nastavnici počeli da pripremaju decu za školu najviše godinu-dve pre prvog razreda. Sada se deca uče da pišu, crtaju i čitaju mnogo ranije. Ali ovaj izbor ima svoje zamke.
Nadežda Boldova, rukovodilac predškolskog odeljenja onlajn škole za decu i tinejdžere iz Rusije, za portal letidor.ru otkriva šta misli o ranom učenju dece da čitaju:
“Ako dete sa 3-4 godine nije zainteresovano za reči i slova, bolje je da ga još ne učite da čita. Za to postoji više razloga, uglavnom fizioloških.
Sve veštine deteta mogu se podeliti na teške i meke veštine, baš kao i kod odraslih. Teške veštine su samo čitanje, pisanje, brojanje. A ono što ćemo ovde nazvati mekim veštinama su usmeni govor, koncentracija, pažnja i drugo. Mnogi od “softvera” su važni za razvoj u određenom uzrastu. Na primer, sa 3-5 godina bolje je obratiti pažnju na koordinaciju pokreta i orijentaciju u prostoru.
Ali neki roditelji prebacuju fokus na čitanje – kao rezultat toga, predškolac nema vremena da razvije ove veštine, a nakon 5 godina im je mnogo teže.
Razlog 2. Sa 3 godine dete ne razume dobro značenje onoga što čita
Pre nego što počne da čita, važno je da predškolac prođe kroz nekoliko faza. Prvo, on razlikuje predmete vizuelno i dodirom. Zatim po roditeljima ponavlja nazive ovih predmeta. I tek onda konsoliduje ove reči i slaže ih u koherentne rečenice.
Trogodišnjak još nije prošao sve etape. Do sada ima problema da poveže reč sa određenim objektom. Na primer, on zna reč “vladar”, ali nema pojma kako ona izgleda. Prema tome, predškolac čita mehanički, ne shvatajući značenje. Dete zna da slova postoje, ona formiraju reči, reči tvore fraze, fraze čine rečenice, a rečenice tekst. Ali on je samo svestan ove suvoparne strukture i ne razume da je tekst oruđe za izražavanje misli i emocija.
Razlog 3. Ako se dete stalno prisiljava, ono će razviti odbojnost prema čitanju
I u budućnosti će ovaj stav uticati na različite aspekte života. Čitanje je jedan od najboljih načina za razvoj mozga, mašte, kritičkog mišljenja, erudicije i rečnika. Ali sve ovo se pojavljuje samo ako čitate svesno i sa interesovanjem. Dete koje je naterano da čita verovatno neće uspeti.
Zašto je normalno ne čitati sa tri godine
Savremena deca počinju da se razvijaju rano, uglavnom zahvaljujući društvenim mrežama. Majka vidi da trogodišnji sin njene drugarice već samouvereno čita. I čini joj se da nešto nije u redu sa njenom bebom ako još nije zainteresovana za knjige. A impresivne liste veština koje dete mora da savlada do prvog razreda samo doprinose uznemirenosti roditelja.
Ali ako pažljivo pogledate ove liste, naći ćete samo nekoliko teških veština u njima. To uključuje brojanje do 20, upoređivanje brojeva, poznavanje slova i geometrijskih oblika, korišćenje makaza, crtanje i čitanje slogova. Ostalo su takozvane meke veštine.
Na primer, poznavanje informacija o sebi i svetu oko sebe, fina motorika, logičke veze, vokabular i govor.
Druga je stvar da li dete sa tri ili četiri godine samo posegne za knjigom. To je takođe normalno, jer se sva deca različito razvijaju. Do četvrte godine, predškolac otprilike razume šta su slova. Vidi ih svuda: u knjigama, na svom pametnom telefonu, na reklamnim natpisima. A ako on sam ponavlja za roditeljima kada mu čitaju knjigu, zašto onda ne bi počeo da se upoznaje? Glavna stvar je da to radite glatko, a ne da gurate ili namećete. Interesovanje za čitanje može nestati i ponovo se pojaviti. I to je u redu.
U društvenim igrama za decu mlađu od pet godina, takođe je malo verovatno da ćete videti zadatke direktno vezane za čitanje. Umesto toga, to će biti zadaci o poređenju, pažnji i motoričkim veštinama.
Dete pronalazi poznate simbole, upoređuje sliku slova i samog slova i pronalazi dodatno slovo. Tako trenira koncentraciju, pažnju na detalje i istovremeno pamti azbuku. Ovaj tempo može izgledati sporo, ali nije. Naprotiv, ovo vam daje vremena da postepeno saznate sve najvažnije stvari i razvijete potrebne veštine.
Šta razvijati umesto čitanja
Čitanje je složena veština. A da biste razvili ovu tvrdu veštinu, važno je prvo obratiti pažnju na povezane meke veštine. Na primer, pravilan usmeni govor. Što bolje čovek formuliše svoje misli, brže savladava veštinu čitanja. Pokažite mu slike i zamolite ga da ih opiše.
Naravno, ukupan kvalitet života deteta neće patiti ako prerano nauči da čita. A nedovoljno razvijene meke veštine se kasnije mogu poboljšati. Na primer, sa 12 godina važno je dalje razvijati prostorno mišljenje i veštinu prepričavanja teksta. A sa đakom prvog razreda, možete se fokusirati ne na samo čitanje, već na razumevanje značenja. Na primer, zamolite da postavite 5–10 pitanja o tekstu.
Ali ako dete predškolskog uzrasta počne da čita na vreme, a ne pre vremena, neće morati da nadoknađuje izgubljene veštine.”
