Artritis, hipertenzija, oboljenja srca, nesanica, kamen u bubregu i žuči, glavobolje, osteoporoza, povlačenje desni… i još 130 oboljenja nastaju kao posledica nedostatka kalcijuma. Saznajte kako da ga sačuvamo.
Kalcijum je jedan od najvažnijih minerala u našem organizmu. A kad ga nemamo dovoljno, tvrde naučnici, u organizmu počinju degenerativni procesi koji izazivaju mnoga oboljenja, tvrdi prof. dr Staniša Stojiljković, šef Katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i autor knjige „Ono što još nismo pitali profesora“.
– Artritis, hipertenzija, oboljenja srca, nesanica, kamen u bubregu i žuči, ekcem, alergije, astma, loša probava, glavobolje, bol u leđima, osteoporoza, povlačenje desni, povećan nivo holesterola i još 130 oboljenja nastaju kao posledica nedostatka kalcijuma – ističe dr Stojiljković.
Ništa bez vitamina D
On kaže da se kalcijum ne može apsorbovati i iskoristiti u našem organizmu bez određenih minerala, a vitamin D u tom procesu ima najvažniju ulogu.
– Održavanje pozitivnog balansa kalcijuma u organizmu zavisi od unosa hrane i efikasnosti apsorpcije jona kalcijuma iz digestivnog trakta. Kad se kalcijum rastvori, njegova apsorpcija u potpunosti zavisi od prisustva vitamina D u crevima. Vitamin D, nažalost, nije prisutan svuda u našem organizmu, te da bi se on sintetisao, neophodno je da naše telo i koža budu izloženi delovanju sunčevih zraka. Bez ovog vitamina većina jonizovanog kalcijuma proći će kroz organizam neiskorišćena – navodi dr Stojiljković.
Da bi se kalcijum potpunije asimilirao u našem organizmu, veoma je važna pravilna ishrana.
– Pretvaranje kalcijuma potpomaže hrana bogata belančevinama, limunska kiselina i laktoza. Zato bi doručak trebalo da se sastoji od krastavca, crnog luka, šargarepe, paradajza, paprike, lista peršuna, hladno ceđenog ulja i malo sira, najviše 30 grama. Umesto sira, u vreme posta, možete koristiti samleveno sirovo seme susama, oraha, bundeve i suncokreta – savetuje dr Stojiljković.
Jedite krastavac, crni luk, šargarepu, paradajz, papriku, peršun, hladno ceđena ulja i sir jer su riznica kalcijuma, savetuje prof. dr Staniša Stojiljković
Sir samo uz salatu
Kalcijum iz mleka i mlečnih proizvoda apsorbuje se u većem procentu od kalcijuma iz neorganskih suplemenata.
– Međutim, zbog životinjskih proteina, masnoća, pesticida i hormona za rast goveda, mleko se danas manje pije nego nekad. Ipak, i kalcijum iz sira je takođe dobar, ali savetujem da ga uvek jedemo sa svežim povrćem, odnosno nekom salatom, i to u odnosu 30–50 grama sira na 300–500 grama svežeg povrća kao zaseban obrok. Najbolje da to bude doručak – ističe dr Stojiljković.
Preuzeto: Zena.blic.rs
