Nekoliko letnjih dana u martu deluje kao dovoljan razlog da se stanovnici većih gradova u Srbiji zapitaju – šta li nas tek čeka u julu i avgustu. Novija istraživanja naših naučnika pokazuju da su pojedini delovi Beograda u letnjim mesecima i do sedam stepeni topliji od nekih drugih, a razliku pravi količina zelenila u njima.
Istraživanja rađena poslednjih godina pokazuju konstantan trend rasta prosečnih i maksimalnih temperatura u Beogradu.
U pojedinim delovima prestonice temperatura u letnjim mesecima zna da bude viša za nekoliko stepeni od ostatka grada.
I dok neki za to krive klimatske promene, deo građana uzrok vidi u preteranoj gradnji u već izgrađenim naseljima, na šta ukazuju i povremenim protestima.
“Mi sad imamo situaciju da je potrebno 1,7 parking mesta po stanu, i već je tu neki disbalans i zamislite kad vi na sve to dodate nove zgrade, tu je ne samo problem parkinga, nego i saobraćaja. Mi nemamo problem da se Novi Beograd i Beograd razvijaju, ali neka se razvijaju u širinu, a ne da se razvijaju na već postojećim naseljenim mestima”, kaže za Euronews Srbija Srećko Ćirić iz organizaceije “Za zeleniji i uređeniji blok 44”.
Zeleni krovovi jedno do rešenja
Glavni urbanista Beograda Marko Stojčić, kaže za Euronews Srbija da je visok stepen urbanizacije očekivan, jer su prethodne decenije bile po tom pitanju neaktivne.
“Sada kada je ekonomski povoljan trenutak, vlasnici parcela krenuli su urbanizaciju i to delom utiče na pojavu toplotnih ostrva. To već nekoliko decenija Beograd ima zone grada koje imaju toplotna ostrva, to nije samo sučaj Beograda nego svih svetskih gradova i samo je pitanje ko se kako bori sa tim problemom”, objašnjava Stojčić.
“Mi pokušavamo da to promovišemo kod domaćih investitora, veliki broj njih je to prihvatio. Implementacijom takvog načina u narednih 10 godina možemo 3 stepena smanjiti temperaturu unutar grada. U naredne dve do tri godine ćemo uvesti tu obavezu”, navodi naš sagovornik.
S druge strane, deo opozicije smatra da beogradski resursi nisu raspoređeni u službi javnog interesa, pa rešenje vide u ozelenjavanju grada.
“To bi značilo da izgradnja koju imamo u Beogradu a koja je vrlo intezivna prethodnih desetak godina, da mora da bude stavljena u jedan regulatorni okvir, da tamo gde se gradi, gde se podižu nove zgrade da moraju da postoje zelene površine, parkovi”, kaže za Euronews Srbija Stefan Tasić iz Zeleno-levog fronta.
Toplotna ostrva toplija i do 20 stepeni od parkova
Gradovi širom sveta su i do 15 stepeni topliji u odnosu na svoju okolinu, pokazuju međunarodna istraživanja, dok toplotna ostrva mogu da budu i do 20 stepeni toplija od parkova, u istom gradu.
Meteorološkinja Ana Vuković Vimić kaže za Euronews Srbija da toplotna ostrva postoje bez klimatskih promena, ali da klimatske promene znatno povećavaju rizik po dobrobit ljudi unutar toplotnih ostrva.
Ona navodi da na to najviše utiše velika gustina naseljenosti, ali i da se ne može utvrditi tačan broj topotnih ostvra u Beogradu.
“Svaki deo koji je udaljeniji možda od reke i koji ne spada pod Košutnjak, Zvezdarsku šumu i neke veće parkove ima taj, da kažemo, topli džep, gde su znatno više temperature. Gde god je zatvorenija površina sa više asfalta”, objašnjava naša sagovrnica.
Međutim, ona pojašnjava da razlike u temperaturi u određenim delovima grada mogu da budu i veća od sedam stepeni, te da to razlika u temperaturi ima negativan uticaj i na zdravlje stanovnika.
Opasnost od smrtonosnog toplotonog talasa
Ona naglašava i da je problem što se noćne temperature ne spuštaju zbog “konstantnog izračivanja toplote zgrada i asfalta”.
“Znači ne samo što se zagreva više, zato što više apsorbuje sunčevog zračenja i zadržava bolje toplotu, nego i izračuje noću, tako da i ta toplota je zarobljena nekako u urbanoj sredini. Tako da što se tiče zdravlja veoma je opasno, naročito zbog klimatskih promena jer procene, porast temperature i efekat urbanotoplotnog ostrava polovinom veka kod nas će izazivati pojavu toliko visokih temperatura koje će biti kao smrtonosni toplotni talasi”.
To zavisi i od vlažnosti vazduha, kaže naša sagovornica, navodeći da u centru urbanih toplotnih ostrva temperatura može dostići i do 50 stepeni Celzijusovih.
“To je sve moguće kod nas i to će biti jako veliki problem. Od tada se smatra da i zdrav organizam je pod velikim rizikom od toplotnog udara, prosto nastaji grčevi u mišićima, i može doći do onesvešćivanje”, navodi meteorološkinja.
Šta je rešenje?
Vukovi Vimić objašnjava da je najbolje rešenje da se smanji površina koja se zagreva i koja noću izračuje veliku toplotu, a to podrazumeva ozelenjavanje gradova.
“Ona ima ne samo funkciju u smanjenju urbanog toplotnog ostrva, nego ima i funkciju što je porozna površina jer znamo da imamo veći rizik od ekstremnih padavina i povećava cirkulaciju u gradovima zato što oblasti kada su različite temperature stvaraju razliku u pritisku i povećavaju cirkulaciju, isto i sa zelenim krovovima razlika u temperaturi dole i gore se povećava i onda se bolje meša vazduh”, ističe ona.
Meteorološkinja navodi da je multifunkcionlano rešenje da se uvedu zelene infrastrukture, ukazujući da naša zemlja nanjpre to mora da donese zakonksi okvir za taj poduhvat.
“To je jedna od bitnih stavki u našem programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. A takođe je u skladu i sa Strategijom za adaptaciju EU gde se i ističe da je jako bitno raditi adaptaciju gradova na klimatske promene jer osim što imamo te pojačane toplotne rizike imamo probleme, biće tu problema isto i sa komarcima, vektorskim prenosnicima bolesti, zatim za neke gradove dostupnost vode što zbog previše padavina i bujica, što zbog suša”, ukazuje naša sagovornica.
Ona naglašavada je urbane sisteme jako teško adaptirati, jer su vrlo kompleksni.
“Važno je razumeti da površina sa travom se zagreje pod istim sunčevim zračenje za 20 stepeni manje kada je leto, nego na asfaltu. Sad zamislite da bilo koje parče prostora gde možemo da stavimo zelenu površinu. Ne mora čak ni drvo, iako je poželjno jer pravi prirodan hlad i hladi okolinu, dovoljna je i trava na bilo kom delu zemljištva”, zaključuje stručnjakinja za klimu.
