Kada je zdravstvena situacija rano penzionisanog somborskog profesora fizike Slobodana Milovanovića odvojila od velike ljubavi – škole i nastave, svoje ispunjenje pronašao je u svojevrsnom kolekcionarstvu petrolejskih lampi.
Aladinova lampa, nalik onoj iz bajke, jedna je od hiljade koje su prošle kroz ruke Somborca Slobodana Milovanovića. Ispunjava dušu i želje za kreativnošću i bogati slobodno vreme penzionisanog profesora fizike koji već godinima popravlja, prepravlja i sakuplja lampe.
“Svetlost je meni inspiracija, jer bez svetlosti nema života! Treba inspiracija slično kao kod slikara kad ideja onda realizuj da ne zaboraviš!”
Svaka lampa je priča jednog vremena. Bogate, stilizovane, filigrandske izrade, oplemenjene materijalima velikih vrednosti čuvaju obeležja pa i tajne prošlih vremena.
“Majolika, staklo, porcelan, oniks, kamen, bronza… a evo na ovoj ima baš svega , staklo duvano, što je posebno lepo, potom bronza, pa oniks i osnova je mesing”, priča profesor Milovanović.
Iako su pijace bile i ostale mesta sa kojih je bogatio svoju kolekciju, u svojoj radionici neretko svojeručno izrađuje brojne unikatne lampe.
“Bez struga nema kreativnog posla. Zatim limarski alat, bravarski alat pa čak i za električara alat… potrebno je za moje lampe”, nabraja.
Petrolej ili špiritus u breneru lagano sagoreva, sporo se troši… I vreme na trenutak uspori kada Slobodana ponese inspiracija. Nova lampa od zelenog murano stakla, možda samo jedna od želja koja se ostvaruje uz čaroliju i zlatne ruke Aladina iz somborskog sokaka.
