Istraživanje javnog mnjenja nemačkog instituta INSA pokazalo je da većina Nemaca podržava promenu kursa imigracione politike, a pre svega prema migrantima iz muslimanskih zemalja.
Pretežno negativno raspoloženje prema ovoj grupi (45 protiv 44 odsto) prisutno je čak i među pristalicama Socijaldemokratske partije (SPD) kancelara Olafa Šolca, koja se zvanično zalaže za politiku baziranu na solidarnosti, u kojoj je pravo osobe na azil jedan od temelja.
Krajnosti u mišljenju predstavljaju birači leve Zelene partije, koja je deo vladajuće koalicije “Semafor” i desničarske opozicione Alternative za Nemačku (AfD), piše portal Nius, koji je naručio istraživanje.
Čak 81 odsto birača AfD-a smatra da više ne bi trebalo prihvatati izbeglice iz muslimanskih zemalja, samo 20 odsto pristalica Zelenih. Zanimljivo je da su iza AfD-a, sa većinom od 64 odsto, pristalice socijalističke opozicione partije Savez Sare Vagenkneht (BSW). Obe stranke, na suprotnim polovima političkog spektra označene su u nemačkim medijima kao “populističke” i “anti-sistemske”.
Za razliku od njih, “prihvatljivu” opoziciju predvodi savez desnog centra Hrišćansko-demokratske unije Nemačke i Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CDU/CSU), a među njihovim biračima 54 procenata, prema anketi, ne želi migrante muslimane.
Među pristalicama partije desnog centra Slobodni glasači (Freie Wähler) 53 odsto se slaže sa tim, kao i 45 procenata pristalica Liberalno-demokratske stranke (FDP), treće članice koalicije “Semafor”.
Interesantno je da je kontrast između dva tabora levice ogroman i po drugim sličnim pitanjima. Tako 76 odsto pristalica “buntovne” Sare Vagenkneht ima utisak da određeni delovi nemačkih gradova više nisu deo Nemačke, dok tu brigu deli svega 37 procenata “prihvatljive” Leve partije (Die Linke).
Na pitanje da li se plaše da će Nemci postati manjina u svojoj zemlji 84 odsto birača AfD-a je odgovorilo potvrdno, dok se 79 odsto iz tabora Zelenih ne slaže sa tim. Međutim, 64 glasača njihovih koalicionih partnera iz FDP-a deli istu tu brigu sa AfD-om.
Sa konstatacijom da je u Nemačkoj prisutan i rasizam protiv belaca slaže se velika većina ispitanika iz svih partija. Na vrhu su ponovo birači “anti-sistemskih” AfD-a i BSW-a, s tim da ovaj put socijalisti prednjače sa 76 odsto, a desničari imaju jedan procenat manje pozitivnih odgovora. Čak i polovina pristalica zelenih prihvata postojanje ovog tipa rasizma, dok 40 odsto negira.
Međutim, sa konstatacijom “verujem da Evropljane postepeno zamenjuju sa imigrantima iz Afrike i sa Bliskog istoka” ne slaže se 81 odsto pristalica Zelenih, dok se 78 odsto glasača AfD-a slaže.
Birači Zelenih su jedini koji su većinski izrazili mišljenje da se migranti u velikoj meri dobro integrišu u nemačko društvo (56 odsto).
Jaz između glasača vidljiv je na nekoliko nivoa
Rezultati ove ankete su pre svega pokazali kontrast između zvanične politike vodeće partije na vlasti SPD-a i mišljenja njihovih birača. Ono što je još upadljivo je bliskost “anti-sistemskih” partija bez obzira na proklamovane ideološke razlike. Sa druge strane “bode oči” jaz između levičarskih birača “sistemske” i “anti-sistemske” levice.
Kategorizacija za i protiv sistema zasnovana je pre svega na stavovima za i protiv zajedničkih politika Evopske unije, bez obzira na proklamovanu ideologiju stranaka. Primera radi, “anti-sistemski” je bilo podržati protest farmera, dok je podrška vojnoj pomoći Ukrajini “sistemska”.
Ko se za šta zalaže?
Ovo su ukratko zvanični stavovi o migraciji SPD-a, BSW-a i AfD-a, koji najbolje ilustruju (ne)slaganje birača i zvaničnih politika:
U programu za Evropske izbore SPD poziva na „migracionu i izbegličku politiku zasnovanu na solidarnosti“ koja kombinuje „humanost i red“. Individualno pravo na azil je „kamen temeljac socijaldemokratske politike“ i o njemu se ne može pregovarati, baš kao i međunarodno izbegličko pravo.
S jedne strane, SPD je zadovoljan evropskim sporazumom postignutim 2023. o reformi Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS), ali i dalje vidi nedostatke u propisima za porodice sa decom u procedurama za dobijanje azila na spoljnim granicama EU.
SPD zahteva poštovanje svih humanitarnih propisa i propisa vladavine prava prilikom zaštite spoljnih granica EU. Odbijanje je „flagrantno kršenje međunarodnog prava“.
SPD je skeptičan prema konceptu “sigurnih zemalja porekla”, koji skraćuje žalbene rokove kada se izbeglice iz tih zemalja žale na negativnu odluku o azilu. Opšte procene bezbednosne situacije u zemljama porekla, koje se uzimaju u obzir u pojedinačnim postupcima azila, stoga moraju redovno da se proveravaju, zahteva SPD.
Savez Sare Vagenkneht se zalaže za politiku EU koja „zaustavlja ilegalnu migraciju i povećava izglede građanima u matičnim zemljama“.
“Ljudi koji su proganjani iz političkih, verskih ili drugih razloga i zbog toga moraju da napuste svoju domovinu imaju pravo na azil. Ljudima koji moraju da beže od rata ili grupnog nasilja takođe je potrebna pomoć i sigurno utočište, po mogućnosti što je moguće bliže svojim matičnim zemljama“, zvaničan je stav BSW-a.
Kada je reč o ljudima čiji su razlozi za bekstvo više ekonomski motivisani, stranka zauzima negativniji stav. Po njima jasno je da „migracije nisu rešenje za problem siromaštva i nejednakosti u svetu“.
BSV je kritičan prema prethodnoj reformi Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS). Razlog je, po njima, što je od niti je smanjen broj migranata u EU, niti je teret zbrinjavanja solidarnije podeljen.
Uzroci izbeglištva i migracije moraju biti smanjeni usklađivanjem evropske ekonomske i trgovinske politike, a protiv nehumanog sistema šverca se mora dosledno boriti, takođe se navodi u izbornom programu. U tom cilju treba unaprediti saradnju između država članica EU i sa trećim zemljama.
U svom predizbornom programu, AfD zahteva “efikasnu zaštitu spoljnih granica od ilegalne imigracije“ kao jedan od tri glavna zadatka Evrope.
AfD kao poseban problem vidi useljavanje ljudi muslimanske veroispovesti iz država “islamskog kulturnog prostora“. Pošto se pravila života u Kuranu ne mogu uskladiti sa osnovnim evropskim principima prava, sloboda i demokratija, taj vid migracije mora biti podvrgnut strogim pravilima i masovno ograničen, smatra AfD.
Evropska politika azila i migracija „dovela je do ogromnih društvenih preokreta“, kritika je AfD-a koj poziva na „preokret“. Stranka zahteva da se CEAS ukloni iz Evropskog ugovora (TFEU), jednog od osnivačkih ugovora EU, i da se odgovornost za azil i politiku imigracije vrati nacionalnim državama.
Sa partijske tačke gledišta, samo nacionalni parlamenti imaju pravo da odlučuju o imigraciji jer samo oni imaju „neophodan demokratski legitimitet“.
