Svetski lideri koji su se okupili na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu zavetovali su se da će okončati seču šuma i da će aktivirati pošumnjavanje do 2030. godine.
Klimatski aktivisti, sa druge strane, nisu optimistični da će oni ispuniti ove zavete jer su u više navrata izneverili njihova očekivanja i zato što je i ranije bilo pokušaja da se zaštite šume, ali je malo napretka ostvareno.
Koliko je krčenje šuma ozbiljno danas?
Šume apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida (CO2), koji je glavni faktor koji doprinosi globalnom zagrevanju, tako da seča drveća može imati veliki uticaj na klimatske promene.
Ujedinjene nacije kažu da je 420 miliona hektara šume izgubljeno od 1990. godine, a glavni razlog za to je poljoprivreda i proširenje obradivog zemljišta.
I ranije je bilo pokušaja da se zaštite šume. UN su 2014. objavile dogovor o prepolovljavanju krčenja šuma do 2020. i o okončanju te akcije do 2030.
Zatim je 2017. postavljen cilj da se poveća zemljište pod šumom za tri odsto širom sveta do 2030. godine.
Ipak, krčenje se nastavilo “alarmantnom brzinom”, navodi se u izveštaju iz 2019, i imalo je ozbiljne posledice na borbu protiv klimatskih promena.
Bilo je i pošumljavanja, prirodnim uzgojem ili sadnjom, ali su drveću potrebne godine da se razvije pre nego što počne da apsorbuje CO2.
Tokom protekle decenije i dalje smo gubili 4,7 miliona hektara šume godišnje, a najteže su pogođeni Brazil, Demokratska Republika Kongo i Indonezija.
Oko 60 odsto amazonske prašume nalazi se u Brazilu i igra značajnu ulogu u apsorpciji štetnog CO2 koji bi inače otišao u atmosferu.
Nakon što je bilo u konstantnom padu od 2004. godine, krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji ponovo je poraslo, navodi Nacionalni institut za svemirska istraživanja (INPE). Stopa krčenja šuma je, kako se navodi, 2020. bila najveća u poslednjoj deceniji.
Krčenje šuma u Brazilu
Predsednik Brazila Žair Bolsonaro rekao je Ujedinjenim nacijama u avgustu ove godine da je krčenje šuma u njegovoj zemlji u padu u odnosu na 2020. godinu. Međutim, stopa krčenja šuma i dalje je viša nego što je bila pre nego što je on postao predsednik
Imazon, istraživački institut fokusiran na Amazon, kaže da njegovi podaci ne pokazuju da je stopa krčenja šuma usporila ove godine.
Predsednika Bolsonara često su kritikovali zbog politike koja nije u skladu sa očuvanjem životne sredine, kao što su podsticanje poljoprivrede i rudarstva u Amazoniji.
On je smanjio finansiranje vladinih agencija koje su zadužene za krivično gonjenje farmera i drvoseča koji krše zakon o životnoj sredini. Kazne za nelegalnu seču manje su za 20 odsto u odnosu na 2020.
Tačne brojke nisu dostupne, ali su nedavno sprovedene studije pokazale da je čak oko 94 odsto krčenja šuma i uništavanja staništa u Brazilu nezakonito.
Brazil nije jedina zemlja koja je odgovorna za krčenje Amazonije – tome doprinose i susedne zemlje, uključujući i Boliviju. Prošle godine ova zemlja je ostala bez skoro 300.000 hektara tropske šume, što ju je smestilo na četvrto mesto po stopi krčenja.
Basen Konga
Šumski basen Konga druga je po veličini prašuma na svetu. Više od njene polovine nalazi se u Demokratskoj Republici Kongo.
Međunarodno udruženje ekoloških aktivista Grinpis ističe da ilegalna seča, koju sprovode male i velike kompanije, dovodi do brzog nestajanja šuma. Iako su SAD i EU zabranile uvoz ilegalnih stabala, ona se i dalje krijumčare i iznose iz zemlje.
Drugi faktori koji doprinose pojačanom krčenju šuma jesu poljoprivreda, pravljenje uglja i goriva, proširenje urbanih sredina i rudarstvo.
U proteklih pet godina godišnji gubitak šume iznosio je skoro pola miliona hektara, prema podacima Global forest voča.
Predsednik Feliks Čisekedi naredio je prošlog meseca reviziju nekih dozvola za seču javnih šuma, uključujuči i jednu za više od 1,4 miliona hektara, zbog navoda o korupciji. Aktivisti su pozdravili ovaj potez.
Međutim, ranije ove godine vlada je napravila i plan za ukidanje zabrane iz 2002. na nove seče, iako on još nije sproveden.
Iz Grinpisa kažu da bi to bilo u suprotnosti sa obećanjima koja su data ranije ove godine, a koja se odnose na zaštitu šuma i povećanje šumskog pokrivača za 8 odsto.
Indonezija i plantaže palminog ulja
Indonezija se nalazi među prvih pet zemalja u svetu po gubitku šuma u poslednje dve decenije.
Prema podacima Global forest voča, zemlja je između 2002. i 2020. godine izgubila 9,75 miliona hektara šuma.
Predsednik Džoko Vidodo obećao je 2014. da će suzbiti krčenje šuma tako što će se uhvatiti u koštac sa glavnim uzrokom za to – krčenjem sa ciljem da se napravi prostor za plantaže uljanih palmi.
Prema zvaničnim podacima, više od 80 odsto požara podmetnuto je samo sa tim ciljem.
Rekordnih 929.000 hektara šume nestalo je 2016, ali je od tada stopa krčenja šuma u stalnom padu.
Do 2020. godišnje se gubilo 270.000 hektara šume.
Predsednik Vidodo je 2019. izdao trogodišnji moratorijum na novo krčenje šuma, kojim je pokriveno oko 66 miliona hektara primarnih šuma i tresetišta, a što je ove godine produženo na neodređeno vreme.
Preuzeto: 24sedam
