Alergije se kod dece danas javljaju sve češće. Većina roditelja svesna je određenih faktora rizika koji doprinose alergijama, a alergolog dr Tihomir Mustakov je otkrio da je prvi znak upozorenja razvoja alergija u budućnosti crvena, suva koža na dečjim obrazima, koja se peruta i svrbi.
Uglavnom se tada dijagnostikuje atopijski dermatitis, a dr Mustakov je otkrio i da li to znači i da će dete kasnije izvesno imati i neke alergije i astmu.
“U polovini slučajeva atopijskog dermatitisa alergija je dokazana. Ali, postoje i drugi uzroci atopijskog dermatitisa, posao alergologa je da utvrdi da li je reč o alergiji ili ne. Svakako, kada se uz atopijski dermatitis pojavi i visok nivo Ig antitela, treba konsultovati stručnjaka”, preneo je noviteroditeli.bg reči alergologa, koji je onda objasnio i kako se nivo ovih antitela može utvrditi.
Naime, njegov savet je da se deci koja imaju atopijski dermatitis uradi testiranje na antitela klase E, jer se iz njihovog nivoa može utvrdili rizik od razvoja kasnijih alergija.
“Blag atopijski dermatitis najčešće nije rizik za razvoj alergija kasnije u životu deteta. Ako je atopijski dermatitis povezan sa povećanim nivoom imunoglobulina E na određene alergene, poput kravljeg mleka, belanceta, pšenice, grinja ili životinjske dlake, postoji rizik. To može da ukaže na razvoj astme posle pete, šeste godine života”, rekao je dr Mustakov.
On je objasnio i da li se može nešto preduzeti kako bi se sprečio razvoj astme.
“Trebalo bi preduzeti mere koje se tiču hrane i okruženja u kojem dete živi. Količina alergena treba da se smanji na minimum. Važno je da u kući nema životinja sa krznom, da se održava higijena u kući – najvažnije, da ne bude buđi niti grinja. Nažalost, to se potcenjuje, a buđ je veoma čest alergen i toksin”.
Alergolog je istakao da je važan i materijal od kojeg je nameštaj napravljen, kao i da korišćenje agresivnih sredstava za čišćenje povećava rizik od alergija.
“Razlog tome je što stvaraju stalnu hemijsku iritaciju koja otvara vrata alergenima i alergijama kod dece”, kaže dr Mustakov.
On je pojasnio i zašto je važna ishrana.
“Veoma je važno istaći da sistem za varenje predstavlja jedna od ’ulaznih vrata’ u telo kroz koja komunicira sa okruženjem. Smatra se da je jedan od mehanizama alergijske hipersenzitivnosti, takozvana senzitizacija, upravo posledica smanjenja funkcije zaštitne barijere kože i sluzokože organa za varenje. Narušen balans mikroorganizama u crevima, takozvani mikrobiom, doprinosi tome”.
Kada je reč o ishrani, alergolog je rekao da kada su u pitanju deca sa alergijama, “rotaciona” ishrana može biti od koristi.
“To podrazumeva da se ne ponavljaju iste namirnice duže od dva dana. Cilj je da se iste namirnice ne jedu konstantno jer se time povećava rizik od senzibilizacije”, zaključio je dr Mustakov.
