U prošloj godini prijavljeno je 306 obolelih od hepatitisa, što je trostruko više registrovanih slučajeva nego u prethodnoj godini, odnosno četvrtina u poređenju sa 2013. godinom, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Ovo je problem, jer osobe zaražene, na primer, virusom hepatitisa Be izložene su riziku od razvijanja hroničnog hepatitisa, koji se s vremenom može pretvoriti u cirozu jetre, ozbiljno stanje koje povećava rizik od hepatocelularnog karcinoma.
Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos” upozorilo je juče, povodom obeležavanja Meseca borbe protiv karcinoma jetre, da svake godine više od 87.000 građana Evrope oboli od raka ovog organa, dok oko 78.000 umre od te bolesti.
– Bolesti jetre su veliki problem u celoj Evropi, a očekuje se da će se taj problem povećavati. Za karcinom jetre se izdvaja oko četiri milijarde evra svake godine u Evropi, od čega se 1,2 milijarde odnosi na direktne troškove. Mnogi faktori rizika povezani sa karcinomom jetre se mogu sprečiti ili otkloniti. Usmereni smo na rano otkrivanje bolesti tako što prepoznajemo ko i kada je u riziku – istakla je Ivana Dragojević, predsednica Udruženja „Hronos”.
Ona je naglasila da je, prema aktuelnim evropskim i svetskim vodičima, inovativna kombinacija biološko-imunoterapije standard u lečenju uznapredovalog hepatocelularnog karcinoma.
Prof. dr Ivana Milošević, sa Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, istakla je da virus hepatitisa Be može direktno uticati na genetske promene u jetri, koje dovode do razvoja raka.
– Hepatitis Ce virus takođe igra ključnu ulogu u razvoju karcinoma obično kod bolesnika kod kojih je došlo do razvoja ciroze jetre. Zato je od presudnog značaja lečenje hroničnog hepatitis Ce što ranije, pre pojave ciroze jetre. Kombinacija ovih virusa sa drugim faktorima rizika, poput alkohola ili gojaznosti, dodatno povećava rizik od razvoja hepatocelularnog karcinoma. Sva novorođena deca u našoj zemlji primaju vakcinu protiv hepatitisa Be, koja se savetuje i svim odraslim osobama koje nisu prethodno bile u kontaktu sa ovim virusom – dodala je dr Milošević.
Kako ističe prof. dr Tamara Milovanović, sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju UKCS-a, ono što je još veći problem je da hepatocelularni karcinom može da se javi kod pacijenata sa masnom bolešću jetre i bez razvijene ciroze jetre, još uvek nepoznatim mehanizmima nastanka.
– Od masne bolesti jetre je obolelo 25-30 odsto svetske populacije. Iako je rizik za razvoj ciroze i hepatocelularnog karcinoma 1-2 odsto, kada se procenti pretvore u apsolutne brojeve, to je veoma veliki broj obolelih i stoga je neophodno o tome više da razgovaramo, jer je pravovremenim reagovanjem moguće to sprečiti – dodaje dr Milovanović.
Prema rečima dr Marije Ristić, iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, pacijenti uglavnom dolaze sa uznapredovalom fazom bolesti, kada je samo moguće da se odloži napredak bolesti.
– Od svih karcinoma oko pet odsto čine tumori jetre. Moderne terapije je do sada komisija odobrila za oko 600 pacijenata, a trenutno se leči 39 bolesnika. Važno je raditi na ranom otkrivanju bolesti, kako ne bi došlo do razvoja bolesti – istakao je Željko Popadić, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Presađivanje organa je ponekad jedina terapijska opcija za pacijenta. U Srbiji je ove godine obavljeno 28 transplantacija, što je veliki napredak u odnosu na prethodne dve godine, ali smo i dalje daleko iza evropskih zemalja.
