Epidemiološko istraživanje oralnog zdravlja u Srbiji, sprovedeno tokom 2015. i 2016, pokazalo je poražavajuću sliku: zdrave i funkcionalne zube ima samo 8,5 odsto naše populacije, dok je 70 odsto već ostalo bez dva ili više zuba, a čak 10 odsto stanovnika naše zemlje nema nijedan zub! Razlozi za loše stanje oralnog zdravlja nacije verovatno su složeni i uzroci krize bi mogli da se traže i u ponašanju pojedinca i u sistema; ali, ni suočavanje sa posledicama zapostavljanja problema sa zubima nije jednostavno, posebno kad je reč o ne tako retkoj pojavi funkcionalnog gubitka svih zuba.
Totalna mobilna proteza je samo estetsko rešenje koje maskira stvarni problem nedostatka zuba, i život sa njom nije najkomforniji. Parodontopatični zubi su, takođe, indikacija za raniju ili kasniju ekstrakciju zuba i mogu da vode u potpunu bezubost. Da li ima dobrog rešenja koje bi istovremeno bilo i trajno?
Totalne proteze su najčešće, a zubni implanti već decenijama najbolje rešenje za zamenu nepovratno oštećenih zuba. Ali, za razliku od relativno nefunkcionalne proteze i klasične implantne terapije koja se mahom zasniva na principu „što više, to bolje”, u svetu se u poslednjih deset – u Evropi oko pet godina – koristi ekonomičniji inovativan implantni program „All on 4”. U stomatološku praksu uvodi ga dr Miloš Jevremović, specijalizant završne godine oralne hirurgije.
Revolucionarno nov koncept
Zubni implanti su već decenijama najbolje rešenje za restauraciju zuba koji su nepovratno oštećeni i/ili klimavi. Ali, za razliku od klasične implantne terapije potpune bezubosti koja se uglavnom zasniva na principu „što više to bolje”, u svetu se u poslednjih deset – u Evropi oko pet godina – koristi ekonomičniji, inovativan implantni program „All-On-4” („Sve na 4”). U stomatološku praksu, uvodi ga dr Miloš Jevremović, specijalizant završne godine oralne hirurgije, jedan od malobrojnih stomatologa iz ovog dela Evrope koji su tu složenu tehniku učili i usavršavali na samom izvoru, od njenog tvorca, portugalskog stomatologa dr Paola Mala. „AllOn-4” je najekonomičniji vid stabilnog implantnog tretmana sa izvanrednim estetskim rezultatima, što pacijentu donosi nov kvalitet života i vraća izgubljeno samopouzdanje, ističe dr Jevremović.
Ta terapija je predmet već dvodecenijskog istraživanja prof. Mala, kao i decenijske prakse širom sveta, te kod nas stiže sa već prevaziđenim kontraindikacijama i „preležanim dečijim bolestima” svakog novog sistema. U vreme kad je dr Paulo Malo osmislio i obelodanio „All-On-4”, pre 20 godina, koncept je, kao i većina revolucionarnih ideja, odmah osporen od strane tada vodećih svetskih oralnih hirurga i velikih kompanija koje proizvode dentalne implante.
Portugalski inovator je, naime, svoja istraživanja fokusirao na probleme fizike i zaključio da je opterećenje vilica i sila žvakanja na koso postavljen implant manja nego na implant koji je, kako se tada isključivo radilo, postavljan vertikalno. Njegova teza odbačena je gotovo kao jeres, ali je dr Malo verovao u svoj izum i narednih 10 godina je uporno i svakodnevno proveravao održivost teorije, neprestano sam sebi dokazujući da je opterećenje na 4 drugačije postavljena implanta, prilikom žvakanja hrane, zaista mnogo manje nego na 10 klasično postavljenih.
Bio je to „prst u oko” ne samo kolegama stomatolozima, nespremnim da istražuju, već i čitavoj jednoj industriji, distributerima i prodavcima, koji svakako imaju veću zaradu sa 10 prodatih implanta nego sa samo četiri. Ipak, posle nebrojenih kucanja na vrata proizvođača implantata, jedna od tih kompanija odlučuje da ideji dr Paola Mala pruži šansu i prihvata da izrađuje implante po „All-On-4” konceptu, što je dovelo do prave male revolucije u implantologiji. Uzgred budi rečeno, hrabra kompanija je time sebi obezbedila mesto broj jedan u branši, koje i danas drži. Dr Jevremović dodaje da su i druge kompanije u protekloj deceniji pokušavale da naprave sličan implantni sistem, ali da nijedan nije ni približno efikasan kao terapijski program dr Paola Mala.
Individualizovan tretman
Naučno je dokazano, naglašava dr Jevremović, da na strateški izabranim mestima 4 implanta obezbeđuju istu, pa i bolju stabilnost od 6 do 10 zubnih implantata, koliko ih se najčešće postavlja. Idealne pozicije implanta se u „All-On-4”određuju i uz pomoć specijalnih kompjuterskih softvera koji, na osnovu određenih parametara, omogućavaju da oralni hirurg odredi precizne lokacije implanta pre no što pristupi izvođenju terapije. Pored toga, implanti koji se koriste u „All-On-4” su posebni po svojoj građi, morfologiji i strukturi.
Jer, za razliku od konvencionalne terapije u kojoj su malih i srednjih dimenzija i treba da ih je što više, u „All-On-4” je bitno da se, u pa- žljivo odabran deo vilične kosti, postavi što duži i što širi implant, koliko to dozvoljavaju fiziološke granice. Implanti u ovom terapijskom programu nemaju standardne dimenzije, ne proizvode se industrijski, već se prilagođavaju potrebama svakog pojedinačnog pacijenta, uz po- štovanje pomenutog cilja da imaju maksimalnu dužinu i širinu za određenu regiju vilice.
Takođe su i drugačije konstruisani u poređenju sa klasičnim implantatima, odnosno imaju navoje celom svojom dužinom. „All-On-4” implantna terapija može da se primeni u svim slučajevima u kojima, kao polazna osnova za njenu primenu, postoji potpuno bezuba vilica. Reč je, dakle, o osobama sa starim fiksnim protetskim nadoknadama ili nefunkcionalnim zubima koji su im, zbog paradontopatije ili drugih patoloških stanja, indikovani za ekstrakciju, ali i osobama koje imaju protetski rehabilitovane vilice, ali totalnim protezama koje predstavljaju uglavnom samo estetsko rešenje problema.
Kad je o kontraindikacijama reč, za primenu ove implantne terapije nema značajnih prepreka izuzimajući, naravno, ozbiljne autoimune bolesti, teške oblike osteoporoze i druga životno ugrožavajuća stanja kao što su nekontrolisani dijabetes, ozbiljni problemi sa srcem, i druga.
Terapijski plan i dijagnostika
Dr Jevremović ističe da je za uspešnost i vrhunske rezultate primene „All-On-4” terapije neophodan dobar plan koji pre svega podrazumeva obimnu anamnezu, kvalitetan klinički pregled i odgovarajuću dijagnostiku. U oralnoj hirurgiji i implantologiji, rendgenska dijagnostika obavezno treba da obezbedi i treću dimenziju slike (dubinu), te se koristi CBCT (Cone Beam Computed Tomography) ili takozvano 3D snimanje.
Ta nova dijagnostička metoda, koja je praktično skener vilica, zahvaljujući vrlo naprednom softveru daje podatke i o gustini kosti u svakom poprečnom segmentu, te oralni hirurg može sa sigurnošću da odabere regije sa najvećom koštanom gustinom, u koje će na adekvatan način postaviti implant.
Posle navedene analize i preoperativnih priprema koje zavise od toga da li se koristi lokalna ili opšta anestezija, terapija započinje hirurškom procedurom va- đenja eventualno preostalih zuba. Prema „All-On-4” protokolu, hirurški deo terapije – ekstrakcija zuba i postavljanje implantata – zapravo je minimalno invazivan i gotovo uvek može da se izvede u lokalnoj anesteziji. Dr Jevremović napominje da se ovaj deo terapije, ukoliko pacijent želi, izvodi i u opštoj anesteziji, ali on to smatra nepotrebnim zato što procedura nije bolna, te kao sasvim dovoljnu savetuje analgosedaciju (intravensku primenu mišićnih relaksanata i analgetika).
Odmah nakon što se ekstrakcijom zuba pripremi radno polje, odnosno izravna alveolarni greben vilice, implanti se postavljaju na tačno utvrđena mesta, uz poštovanje okolnih anatomskih struktura.
Dva implanta se smeštaju u frontalnu regiju gde je volumen kosti veći i gde se očekuje najmanja koštana atrofija, a druga dva se postavljaju u bočnu regiju, pod uglom od 45 stepeni kako bi budući zubi bili stabilniji, a sve u skladu sa bitnim anatomskim parametrima i vodeći računa o maksilarnom sinusu u gornjoj i mandibularnom kanalu u donjoj vilici. Nakon par sati koliko intervencija traje, uzimaju se otisci (sa preciznim položajem implantata) na osnovu kojih se izrađuju vođice za privremene zube; posle još nekoliko proba, pacijent kroz dan ili dva – u zavisnosti od toga da li je tretman započet ujutru ili u popodnevnim satima – dobija privremene zube od kompozitnih materijala koji izgledaju kao prirodni.
Terapija se okončava nakon dovoljno dugog perioda oseointegracije implantata (tri do šest meseci od njihove ugradnje), postavljanjem visoko estetskih i funksionalnih mostova sačinjenih od najsavremenijih, najkvalitetnijih materijala za izradu veštačkih zuba. Dr Jevremović dodaje da se izborom „All-On-4” terapije, u ovo užurbano doba u kojem ljudi nemaju dovoljno vremena da se posvete sebi i svom zdravlju, istovremeno štede novac i vreme; za samo nekoliko dana – ponekad i u jednom danu – moguće je rešiti višegodišnje probleme sa zubima.
Preuzeto: Stetoskop.info
