Ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da se zalaže za ponovno uvođenje vojnog roka.
– I sam sam služio vojni rok. Naravno, ne pričamo više o vojnom roku od 12 meseci. Bio sam na Kosovu 10,5-11 meseci. Ali mislim da treba da vratimo vojni rok, da li je to tri nedelje ili tri meseca, ili neki drugi period, ali apsolutno da – rekao je Vučević.
Novi ministar odbrane je najavio da treba raditi i sa rezervnim sastavom, kao i da mora da se radi i sa ljudima koji imaju više od 30 godina i koji nisu služili redovan vojni rok.
– Za njih je onaj kraći period obuke od tri nedelje – rekao je Vučević.
Međutim, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je u “Službenom listu” već izašao propis o tome da se muškarci sa 30 godina automatski prevode u rezervni sastav.
– Odlučeno je da se sa 30 godina automatski oni koji su vojni obveznici, a nisu služili vojni rok, prevode u rezervni sastav. A oni koji dobiju svoj raspored u rezervnom sastavu odlaze na obuku, i prema najnovijim propisima, bilo bi idealno da se to izvede do 32. godine – objasnio je Radić.
Na pitanje šta bi u ratu radili oni koji prelaze u rezervni sastav a bez vojne obuke, Radić kaže da su oni “na papiru” pešadinci, artiljerci, tenkisti…
– Da se razumemo, kod nas prema propisima, vojni rok nije eliminisan, već je suspendovano njegovo služenje. Sprovodi se regrutacija i upis u evidenciju sa navršenih 18 godina. I ne služiš vojni rok, sem onih koji se prijave dobrovoljno. A ukupna kvota ljudi koji služe vojni rok je nedovoljna za podmlađivanje rezerve. I sada onaj ko nije služio vojni rok, a to je ogromna većina, dođe do 30. godine. U tridesetoj godini njegov vojni odsek gde živi može da ga upiše u rezervni sastav jedinice kojoj je potrebna popuna po ratnim planovima razvoja. I on je u slučaju rata poslan da brani zemlju – kaže on.
– Ali prilično je neobično da pešadijski bataljon popunjavate ljudima koji nikada nisu nosili uniformu. E onda, da bi se napravio pravni bajpas, odlučeno je da se takvi ljudi posle tridesete godine pošalju na kratku obuku – dodaje Radić.
Prema njegovim rečima, idealno bi bilo da obuka bude završena do 32. godine.
– Ideja je bila da se u dve godine po 15 dana dođe na obuku, i onda ste na papiru pešadinac i prošli ste obuku. Očigledno je da je reč o tome da nismo dugo rešavali ovaj problem, i sada nemamo kvalitetno rešenje. E sada, očigledno je da će morati da se uvede služenje vojnog roka, ali šta ćete raditi sa svim tim generacijama između? Oni su privilegovani jer nisu morali da služe vojni rok, a vi ih stavljate u rezervni sastav kao pripadnike vojske u ratnom razvoju – kaže Radić.
Međutim, on smatra da je optimalna dužina obuke minimum pola godine. Ali to podrazumeva i pozive na vojne vežbe nakon služenja vojnog roka.
– Možete da osposobite čoveka da koristi oružje i brani se za dve do tri nedelje. Ali ovde je reč o uvojničavanju, pravljenju vojnog kolektiva i slike pojedinca o tome da štagod vam neko govorio, vi ste podređeni društvu. I zato je potrebna duža obuka, ali ona gubi smisao ako nemate minimalno pozivanje na vežbe. Posle vojnog roka pozivaju se na vežbe i rezervne starešine, vojni obveznici, vojnici… uvek se radilo kondicioniranje jer nije poenta u vremenu koje je potrebno da vas neko osposobi da držite pušku u ruci i upotrebite je da se zaštitite – kaže Radić.
Prema njegovom mišljenju, vojne vežbe bi trebalo raditi barem jednom godišnje.
– Ali poenta je u tome da izračunate koliko imate para. A ako imamo stotine miliona evra za nabavku naoružanja, neko tim naoružanjem mora da rukuje. Vojsku čine ljudi, a ne samo naoružanje – kaže Radić.
Postavlja se pitanje kako smo uopšte došli do situacije da nemamo dovoljno vojnika za rezervu, pa sada moraju da se nalaze alternativna rešenja.
– Problem je nerešena pasivna rezerva. Struktura Vojske Srbije ne može bez nje da funkcioniše. Većina bataljona naše vojske je u miru u nižem stepenu razvoja, odnosno imaju samo jezgro za razvoj. U jednom broju bataljona to je samo nekoliko ljudi. U nekima je to na nivou čete ili voda, a tek u ratu mobilizacijom dolazimo do punog sastava. I VS je zato podeljena u više kategorija i jedinica. Postoje bataljoni koji su R0, gde je popuna preko 90 odsto. Pa onda R1, R2, R3 i R4. Problem je u tome što je R4 ispod 15 odsto. A R3 između 15 i 30 odsto, a R2 između 30 i 70 odsto. A to je većina jedinica vojske. Takav koncept je održiv samo u okviru koncepta služenja vojnog roka – objašnjava Radić.
Dodaje da je još 2016. počelo sa profesionalizacijom vojske i postepenim smanjenjem broja jedinica, ali odlaskom jednih i dolaskom drugih ljudi u vojsci, kadrovske promene su uticale na to da je reorganizacija ostala zamrznuta i nikada u istoriji nismo imali presedan da ovoliko dugo vremena ostane ista organizacijska struktura u VS. E sada imamo vojsku koja traži nekoliko desetina hiljada rezervista u ratu da bi došla do svog punog razvoja. Činjenica je da je problem zapostavljen i ostavilo se mnogo vremena da prođe, a niko se nije bavio time kako da funkcioniše vojska kada nema služenja vojnog roka.
– Rat u Ukrajini je pokazao da postoji opasnost od konvencionalnog sukoba u Evropi i u tom slučaju je neophodno osloniti se na masovnu organizovanu oružanu silu koja podrazumeva angažovanje velikog broja pripadnika oružanog sastava. I vojničkog i starešinskog. Jer nema rata bez ljudi – rekao je Radić.
