Jedno od najvećih pitanja u nauci glasi u kojoj meri nas definiše naša genetika ? Nova analiza DNK Ludviga van Betovena, koja pokazuje nisku predispoziciju za sinhronizaciju ritma, nagoveštava da možemo postati mnogo više nego što naši geni sugerišu.
Drugim rečima, muzički talenti proslavljenog nemačkog kompozitora prevazišli su ono što možete očekivati od njegove genetike, prema iskazu međunarodnog tima istraživača koji stoji iza nove studije.
Ovde se može mnogo toga oduzeti, uključujući ograničenja onoga što možemo da saznamo o nečijoj genetici, kako ta genetika na kraju utiče na naše živote i kako su muzika i kreativnost složena mešavina svih vrsta faktora.
“Pre pokretanja bilo kakve analize, unapred smo registrovali studiju i naglasili da nismo očekivali šta će postići analiza Betovena“, kaže kognitivni neuropsiholog Laura Veseldijk sa Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku (MPIEA) u Nemačkoj.
“Umesto toga, naš cilj je bio da ovo iskoristimo kao primer izazova genetskih predviđanja za pojedinca koji je živeo pre više od 200 godina.”
Genetski materijal je ekstrahovan iz očuvanih pramenova Betovenove kose, a rezultujućem DNK kodiranju je data poligenska ocena, odnosno procena kako se genetika može manifestovati u osobinama ili ponašanju.
Sposobnost sinhronizacije ritma, odosno sposobnost prepoznavanja i održavanja vremena sa ritmom, jedna je od ovih osobina, a ranije je bila povezana sa muzičkim sposobnostima uopšte. Međutim, kod Betovena ona uopšte nije bila istaknuta.
Granice u istraživanju
Istraživači kažu da rezultati nisu baš toliko neočekivani. Oni ističu i granice poligenih rezultata i njihovu upotrebu, posebno kada je u pitanju odabir jedne osobe (i to izuzetnog pojedinca).
“Trebalo bi da budete skeptični ako neko tvrdi da može da koristi genetski test kako bi pouzdano utvrdio da li će vaše dete biti muzički nadareno – ili posebno talentovano u nekoj drugoj oblasti ponašanja“, kaže Sajmon Fišer, profesor jezika i genetike na MPIEA.
Ipak,i genetske analize mogu biti pojedinačno korisne na druge načine: prethodna studija Betovenove DNK, na primer, identifikovala je genetsku predispoziciju za oboljenje jetre, što je možda uticalo na njegovo zdravlje više od bilo kog njegovog načina života.
Ranije studije pokazale su da bismo mogli da nasledimo oko 42 odsto svoje muzikalnosti preko gena koje dobijamo od roditelja. Debate o prirodi i vaspitanju se nastavljaju, ali u međuvremenu, ne bi trebalo da odustanete od časova klavira.
Otkriće da je Ludvig van Betoven, jedan od najznačajnijih umetnika u istoriji muzike, imao nisku genetsku predispoziciju za sinhronizaciju pokazuje ograničenja poligeničkog rezultata na pojedinačnom nivou, navodi se u studiji objavljenoj u Current Biology.
