Ovi stogodišnjaci, koji su postali sve češći, predstavljaju najbrže rastuću demografsku grupu na svetu, s brojem koji se udvostručava svakih deset godina. Kako bi razumeli zašto neki ljudi dožive duboku starost, naučnici su analizirali biomarkere, uključujući nivo holesterola i šećera u krvi, kod osoba starijih od 90 godina.
Ova studija uključivala je podatke 44.000 Šveđana koji su bili na medicinskim pregledima između 64. i 99. godine, a zatim su praćeni tokom 35 godina. U toj grupi, 2,7 odsto (1.224 osobe) doživelo je 100. godinu. Većina stogodišnjaka su žene, čak 85 odsto. Analizirani su biomarkeri povezani s upalama, metabolizmom, funkcijom jetre i bubrega. Upalama je bila povezana mokraćna kiselina, dok su za metabolizam bili značajni holesterol, šećer u krvi, Alat, Asat, albumin, GGT, ALP i LD. Ispitani su i nivoi kreatinina, gvožđa, TIBC i albumina.
Rezultati studije ukazuju da ljudi koji su doživeli stotu godinu imaju niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline u krvi od osoba u svojim šezdesetim godinama i starijih. Iako ova studija ne daje konačne odgovore o ulozi genetike i načina života u dugovečnosti, sugeriše da faktori poput ishrane i konzumiranja alkohola igraju važnu ulogu u ovom procesu.
