Google je prošle godine najavio novi odeljak o bezbednosti podataka u Play prodavnici. Od 20. jula, svi programeri aplikacija moraju da u okviru ovog odeljka navedu kako prikupljaju korisničke podatke i kako rukuju njima, kao i detalje o tome kako štite ove podatke.
Čak 55,2% aplikacija deli korisničke podatke, zaključak je istraživača iz firme Incogni posle detaljne analize odeljka o bezbednosti podataka 500 najpopularnijih besplatnih aplikacija i 500 aplikacija koje se plaćaju a koje se mogu preuzeti sa Google Play.
Među analiziranim aplikacijama, besplatne aplikacije dele, u proseku, sedam puta više podataka od aplikacija koje se plaćaju. Ogroman disparitet između politika deljenja podataka plaćenih i neplaćenih aplikacija izgleda potvrđuje opšte uverenje da korisnici zapravo plaćaju besplatne online usluge svojim podacima.
Slično tome, popularne aplikacije dele 6,15 puta više podataka od manje popularnih aplikacija.
Meta aplikacije, kao što su Facebook, Facebook Lite, Messenger Lite, Messenger i Instagram, prikupljaju najviše ličnih podataka, ali tehnološki gigant tvrdi da ih najmanje deli. Meta tvrdi da deli samo 4 vrste podataka, ali prikuplja 36 od 37 vrsta podataka, a to znači da praktično Meta zna sve o vama.
Iznenađujuće, ali aplikacije društvenih mreža nisu čak ni u prvih 5 kategorija aplikacija koje dele najviše podataka. Međutim, kada je u pitanju prikupljanje podataka, oni su najgori prestupnici, sa najviše prikupljenih podataka.
I dok društvene mreže prikupljaju najviše podataka, aplikacije za kupovinu, poslovne aplikacije, aplikacije iz kategorije “hrana i piće” u proseku dele najviše podataka.
Međutim, Googleova definicija deljenja ne uključuje prenos podataka provajderu usluga ili anonimnih podataka (koji se mogu ponovo identifikovati u 99,98% slučajeva sa dovoljno podataka). To znači da bi mnogo više podataka moglo završiti u tranzitu nego što korisnici misle.
Kada je reč o vrsti korisničkih podataka koje dele aplikacije, najčešće su u pitanju podaci koji su u vezi interakcija sa aplikacijama, rušenja aplikacija i dijagnostike.
Međutim, značajan broj aplikacija deli lične podatke kao što su imena (4,77%), email adrese (6,77%) i kućne adrese (3,85%).
Još više zabrinjava to što mnoge aplikacije dele vašu istoriju lokacija: 13,4% aplikacija deli vašu približnu lokaciju, dok 3,85% deli vašu tačnu lokaciju. Čak i aplikacije koje se prodaju kao bezbednosni alati dele vašu tačnu lokaciju.
Neke aplikacije čak dele fotografije, video snimke, fajlove, dokumente, poruke, rasnu pripadnost, verska uverenja i seksualnu orijentaciju. Neke od osetljivih informacija koje se najviše dele uključuju email adrese, finansijske informacije, i fajlove i dokumente, piše Informacija.rs.
Studija je takođe razmatrala kako programeri rukuju prenosom korisničkih podataka. Istraživači su otkrili da 4,9% aplikacija ne šifruje lične podatke korisnika u tranzitu a manje od polovine aplikacija pominje šifrovanje podataka u tranzitu, što bi moglo značiti da je stvarni procenat aplikacija koje ne šifruju podatke mnogo veći.
Da li bi zbog svega navedenog trebalo da budemo zabrinuti? Da.
Da li možemo da uradimo nešto da bismo zaštitili svoje podatke i privatnost? Incogni savetuje korisnicima da izbegavaju preuzimanje nepotrebnih aplikacija, da obavezno provere odeljak o bezbednosti podataka svake aplikacije koju nameravaju da preuzmu, da unose lažne podatke kad god je to moguće i da traže od aplikacija da obrišu njihove podatke kad završe sa korišćenjem usluge.
Imajte na umu da mnoge aplikacije vaše podatke prodaju brokerima koji trguju ličnim podacima korisnika, a oni ih onda prodaju nekom drugom, pa čak i sajber kriminalcima.
